И поред очајног шута за три поена (4 од 30), управо су нам тројке Богдановића, Ерцега и, како су га немачки новинари прозвали, доктора Бјелице донеле још једну победу на Европском првенству у кошарци. Чекали смо дуги низ година да поново имамо репрезентацију као ону која је победила Литванију у финалу Европског првенства 1995. године предвођену садашњим селектором Ђорђевићем (у финалу шутирао тројке 9 од 12) или као ону која је предвођена Дивцем, Бодирогом и Гуровићем освојила светско злато у Индијанаполису, победивши Америку на домаћем терену у четвртфиналу и страшну Аргентину у финалу. Чекали смо и дочекали да наши репрезентативци поново почну да дају тројке које ће се памтити и препричавати за пет, десет, двадесет година.
Тројка Ђорђевића у финалу Купа европских шампиона против Хувентуда 1992. године, тројка Хрватима 1997. године на Европском првенству од руке истог кошаркаша. Тројке Стојаковића у НБА и Гуровића на поменутом првенству у Индијанаполису. Кецманова тројка Цибони 0.6 секунди пре краја утакмице са пола терена усред Загреба у финалу регионалне лиге. Теодосићева тројка против Шпанаца у четвртфиналу на Светском првенству у Турској 2010. године. Да, тројке нам заиста јесу у венама.
Ако су многи прошле године сумњали у Ђорђевића и наше репрезентативце, онда ове године они заслужују нашу безрезервну подршку, чак и када Тео шутира 0 од 9, јер памтимо тројку са десет метара преко Гарбахосе и јер знамо да ће их дати неко други — Богдановић, Ерцег, Недовић, Бјелица. Треба ићи полако, победили смо само у две утакмице, не смемо да летимо ми навијачи и одмах да вичемо да је злато наше, још има много да се игра. Играчи то сами знају и не треба им то понављати.
Да ствар буде још лепша, јуче је српска тројка остварила дуплу победу. Последњи лепи дани лета, већ се осећа захлађење, али још могу да се обуку шортс и мајица, обују „џорданке“ и правац бетон, да се игра баскет и „цепа“ мрежица.
Терени Кошаркашког клуба Партизан на Калемегдану, трибине пуне гледалаца. Чује се тапкање бројних лопти, педесетак шутера се загрева и вежба гађање. Добар знак да ће другу годину заредом такмичење „Тројка из блока“ у организацији Хуманитарне организације Срби за Србе протећи како треба. Није битан победник, битно је да се помогне социјално угроженим породицама са четворо и више деце широм Балкана, што ова организација ради већ пуних десет година уз помоћ донатора из Србије и широм региона и света.
„Ово је двадесета ’Тројка из блока‘ у овој сезони, а од 2012. године од када смо почели са овом акцијом организовали смо преко педесет хуманитарних шутирања тројки. Сав новац иде за изградњу купатила за социјално угрожене породице, а ново дружење заказујемо 11. септембра у Земуну на теренима Основне школе ’Светозар Милетић‘“, каже Милош Симовић, портпарол Хуманитарне организације Срби за Србе и један од организатора акције „Тројка из блока“.
Обични пролазници застају, људи силазе, непланирано се пријављују, шутирају у панталонама и кошуљама, неки од таквих чак улазе и у финале. Много је девојка и омладине, будућих Даниловића, Стојаковића, Калинића, сестара Дабовић.
Тројке пљуште, шутира се на сва четири коша. У паузама шутирања београдски репери Ујка Џо, Шкабо и Сале, Боре и Стефан, чланови групе ТХЦ Фамилија дижу атмосферу. Стиже и финале. Петнаест најбољих! Новинар Спутњика није међу њима, иако је спасао своју част и част редакције поготком приликом последњег шута. Шарена вреди два, али далеко је то од финала.
„Ово је сјајна манифестација, која уједињује две ствари — спорт, где се људи окупљају и друже, и могућност да се неком помогне. Ја се нисам прославио данас, дао сам само две тројке, али то није битно, битно је да се помогне онима којима је помоћ најпотребнија“, рекао је студент Марко Кордић, један од учесника турнира.
Ређају се најбољи тројкаши, међу којима је и пет дечака. Једва да имају по десет година, али без проблема избацују лопте и оне редовно пролазе кроз кош.
На ред долази момак од двадесетак година. Креће. Цепа мрежицу једном, двапут, трипут, четврти пут, пет пут, улази дупла! На трибинама еуфорија, као да гледамо Бјелицу који се подиже и печатира Шпанцима и Немцима судбину! Као да поново видимо Салета Ђорђевића како на десетогодишњици освајања Партизанове европске титуле на захтев публике понавља чувену тројку из Цариграда!
Момак који је одушевио све присутне зове се Никола Пејовић и није му први пут да осваја прво место на „Тројци из блока“. То је већ урадио ове године на истом турниру на Филозофском факултету у Београду. Иза њега су Душан Репајић са 20 и Никола Тиосављевић са 16 погодака. Они су најбољи од 154 учесника турнира, али сви су победници јер ће њихова помоћ за неколико дана стићи на праву адресу.
Истина је да су Хрвати бољи у фудбалу од нас, у репрезентативном наравно, али кошарка је наша. Она је та која нас доводи до лудила, због ње се нервирамо и губимо живце, али она нам исто тако доноси и највише радости и среће. А тројке ту играју главну улогу.
