Земље бившег источног блока показују најмање солидарности са избеглицама које беже од ратова на Блиском истоку и у Африци.
Изјаве њихових представника оживљавају теорије о „сукобу цивилизација“ и разним скривеним плановима за подривање „хришћанских темеља“ Европе, аргумент који већ годинама користи европска екстремна десница да би стекла поене распирујући страх од миграната. Али нису само земље источне Европе показале ускогрудост када је требало помоћи невољницима.
И земље западне Европе, попут Велике Британије, говоре о највећој избегличкој кризи од краја Другог светског рата као да је у питању најезда скакаваца који ремете идилични европски пејзаж. Шпанци неће да приме више од хиљаду избеглица због велике незапослености, Италијани, Французи, Аустријанци и Немци дискретно појачавају контроле на националним границама, доводећи у питање слободно кретање унутар зоне Шенгена. Спутњик је направио листу земаља у којима је нетрпељивост према избеглицама пробила брану политичке коректности.
Велика Британија
Дејвид Камерон говори о „најезди“ миграната који желе да дођу у Велику Британију и залаже се за затварање граница. Од 350.000 миграната, колико је ушло у Европску унију од почетка године, британски премијер је спреман да прими — хиљаду. Лондон је хитно изгласао законе који додатно отежавају живот азилантима. Камерон сматра да је довољно што је послао бродове да надгледају Медитеран и помоћ у Африку и на Блиски исток. „Велика Британија не преузима избеглице из Европе зато што је јавност расистичка“, одрбусила је глумица Ема Томпсон изнервирана дозом хладнокрвности која је непримерена чак и за Британце.
Мађарска
За мађарског премијера Виктора Орбана мигранти су претња за „европску цивилизацију“ коју ће да одбрани подизањем зида са Србијом. Мађарска влада је хитно изгласала нове законе који предвиђају и да се на границе постави војска како би се зауставиле избеглице. „Треба им јасно рећи: молим вас, не долазите“, поручио је мађарски премијер. И док се мигранти, међу којима је много породица, уз велику муку и несмањену одлучност пробијају кроз нову ограду, Орбан се изјашњава против мултикултурног модела којим се Европа дуго дичила, модела чију смрт је констатовала немачка канцеларка Ангела Меркел још 2010. године. „Не желимо да видимо велики број мањина са различитим културним карактеристикама и пореклом међу нама. Желимо да Мађарска остане Мађарска“, поручује Орбан.
Чешка
Чешки полицајци су дошли на идеју како да им не умакну мигранти које су привели — на рукама су им маркерима исписали бројеве. Након примедбе да су људе на сличан начин обележавали у нацистичким логорима, решили су да им стављају наруквице. Заменик чешког премијера Андреј Бабиш је за затварање Шенгена и за то да НАТО штити границе ЕУ од миграната.
Летонија
Од 2006. до 2014. године многи Летонци су напустили земљу у потрази за бољим животом, али Летонци не желе да мигранти дођу код њих. Представник парламентарне коалиције „Све за Летонију!“ објаснио је да земља већ има проблема са интеграцијом миграната и да је боље да их преузме неко други. Летонска влада је пристала да прими 200 избеглица, уместо 516 колико је тражила ЕУ, али је и то изазвало протесте стотина гневних грађана који се противе њиховом доласку.
Словачка
Словачка је рекла да неће код себе муслимане, већ само хришћане. Почетком лета је у Братислави неколико хиљада људи демонстрирало против европског плана да се избеглице правилно распореде по земљама и против имиграције уопште. На транспарентима које су носили писало је: „Против исламизације Европе“, „Словачка је наша земља“ и „Словачка није Африка“.
Пољска
Пољска је рекла да не може да прими избеглице из Сирије јер очекује избеглице из Украјине. Пољски председник Анджеј Дуда као доказ наводи да је ове године било 2.300 захтева за азил украјинских држављана. Иако статистике показују да више Пољака последњих година напушта земљу него што у њу долази миграната, Пољаци неће „обојене“. Анкета универзитета у Варшави из 2013. године показала је да 69 одсто Пољака не жели у својој земљи људе различите боје коже.
Естонија
Естонија се позива на „припадност хришћанској култури“. Пристала је да прими 84 избеглице, 156 за две године, под условом да су хришћани. Политика азила ове земље је да на све начине обесхрабри долазак миграната. Више Естонаца одлази из земље него што у њу долази миграната у последњих осам година, али то не мења став власти које неће избеглице са Медитерана. То што је Естонија члан ЕУ, кажу њени представници, не значи да треба да прихвати људе који би „исцедили“ њен социјални систем.
