У седишту Комисије у Бриселу данас је најављено да ће комесари формално усвојити план на сутрашњем колегијуму, а јавности ће га званично представити председник ЕК Жан-Клод Јункер на пленарном заседању Европског парламента у среду.
Иако у Комисији данас нису желели да говоре о детаљима плана, светске агенције из незваничних извора сазнају да је њиме предвиђено расељавање око 160.000 избеглица које су тренутно махом у Грчкој и Мађарској, у друге земље-чланице ЕУ.
У зависности од величине, богатства и капацитета, све земље-чланице би према плану морале да приме известан број избеглица, а у накнаду би требало да добију по 6.000 евра по особи из фондова ЕУ.
Оне земље које одбију да приме задат број избеглица мораће да за сваког кога нису примиле уплате исту суму у посебан фонд ЕУ.
Планом је предвиђено да највише избеглица приме Немачка (око 40.000) и Француска (30.000), најмање Кипар и Малта (нешто више од 400), а ниједној чланици неће бити дозвољено да бира и дискриминише избеглице према вероисповести, степену образовања и осталим личним карактеристикама.
Сем тога, ни избеглице неће моћи да бирају у коју земљу ће бити насељене, а уколико одбију, прети им ускраћивање права на азил и депортација у земљу порекла.
Велика Британија и Ирска, које нису чланице Шенгенског споразума, нису укључене у овај план, мада је британски премијер Дејвид Камерон најавио да је његова земља спремна да добровољно прими до 10.000 избеглица.
Сличан план Европске комисије, којим је било предвиђено расељавање четири пута мањег броја избеглица, одбиле се летос земље-чланице, позивајући се на суверено право сваке државе да сама одлучује колико ће избеглица примити.
Овога пута, план одлучно подржавају Немачка и Француска, а француски председник Франсоа Оланд је данас упозорио да би одбијање новог плана могло да значи крај Шенгенског споразума.
„Ако не постоји заједничка политика, то ће несумњиво бити крај Шенгена и повратак на националне границе“, рекао је Оланд на конференцији за новинаре у Паризу, а пренео је АФП.
Засад се новом плану најгласније супротстављају Мађарска, Словачка и Пољска, а коначну одлуку лидери земаља-чланица донеће на Самиту ЕУ у Бриселу, који ће бити одржан половином октобра, након што о њему буду разговарали министри спољних и унутрашњих послова.
У случају ескалације избегличке кризе, у Бриселу не искључују могућност да се већ овог месеца сазове и ванредни самит европских лидера.
