Како сте се одлучили на овај корак и како сте уопште чули за докотра Канавера?
— Вероватно многима који су прелазили границу непознатог није било лагодно. Веома ценим свој живот, јер имам само један. Бавим се послом који волим, много радим, путујем, бавим се још и друштвеним радом. Уз то занимају ме наука и технологија и убеђен са да уз њихову помоћ човечанство може да реши све задатке и проблеме. У том смислу, помоћу примене нових технологија моћи ће да се лече болести које су се раније сматрале неизлечивим.
— Када сам схватио да могу да учествујем у нечему великом и грандиозном, никакве сумње више нисам имао и почео сам да радим у том смеру. Када сам имао 10 година, чуо сам за радове руског научника Владимира Демихова и америчког хирурга Роберта Вајта у области трансплантологије. За мене је увек некако била сасвим логична идеја да људи могу да пресаде не један или два органа, већ неколико њих и то у блиској будућности. Зато је интервју доктора Канавера који сам прочитао пре неколико година, за мене био веома пријатно изненађење.
Када се може очекивати трансплантација и у којој држави ће бити обављена операција?
— Нисмо се везали за неки одређени датум, то није такмичење где је брзина кључна. Ипак, према проценама доктора Канавера, ако све крене по плану, онда ће се то десити за две године. То је минимални рок који је неопходан за техничке провере и спровођење научних истраживања. Операција ће бити обављена онда када доктор и експерти буду спремни и уверени у свој успех 99 одсто. Обављање операције како би се направили лепи снимци скупе еутаназије, то није наш циљ. Колико знам, није одређено место где ће операција бити обављена.
Управо совјетски лекар, доктор Демихов, својевремено је спровео прво пресађивање главе пса. Осећате ли некакву заједничку везу између те приче и ваше судбине?
— Нисам сентименталан и нисам склон неким асоцијацијама у том смислу. Дати појекат није повезан са политиком и конкретним државама, макар за сада. То ће бити заједнички рад научника из целог света, надам се. Једино што сада осећам је некакво пријатно нестрпљење и сазнање да сам заиста спреман за нешто велико у свом животу и да то почиње да се остварује.
Да ли сте већ размишљали шта бисте волели да урадите у свом новом телу? Шта бисте највише желели?
— Желим да одем на одмор. Сада много радим и на прави одмор већ дуго нисам ишао. Али, искрено говорећи, циљ читаве процедуре је да се поврати самосталност и независност тешко болесним људима. Кад је ја добијем, покушаћу да сазнам, да осетим како је дивно живети обичан живот једног здравог човека, здравијег него што сам ја сад. Желим да поручим свим људима једну једноставну ствар, а то је да никада не смеју да се предају. Ево, погледајте мене или друге људе са ограниченим могућностима или нарушеним здрављем. Треба се максимално трудити, радити, учити и живот ће увек бити интересантан, посебан, пун пријатеља и незаборавних момената.
