Српска села у близини Госпића — Дивосело, Читлук, Почитељ и Орнице — потпуно су опустошена 9. септембра 1993. године.
Некадашњи становник Дивосела Миле Раичевић рекао је новинарима да је тог и наредних пар дана убијено 88 Срба, међу којима је било војника, полицајаца и цивила.
„Цивили, њих 36, махом су били старији људи — старице и старци од 60 до 90 година. Трагедија је била у томе још већа што су ти бојовници многе од тих људи у Дивоселу и познавали, заједно са њима некада седели у школским клупама, ишли на славе, пијаце, а 9. септембра 1993. су починили погром“, истакао је Раичевић.
Како је навео, хрватска војска је изненадила народ у тим селима и напала их, иако су она била под заштитом УН, под заштитом Унпрофора, који се повукао и пропустио хрватску војску.
„Ова села су пред сам Други светски рат 1939. године имала 4.500 становника, а данас нема готово никога. Данас када човек дође у ова села у којима скоро нико не живи, има осећај да је дошао у простор у коме је време већ одавно стало. Тамо преко лета ретко дође по нека породица да обиђе гробља, запали свеће и осети мирис породичног огњишта“, навео је Раичевић и додао да данас једино рушевине и гробља наговештавају да се некад живело у том крају.
Вера Поткоњак, која је пребегла из Дивосела у Србију, дошла је на парастос брату који је настрадао у нападу хрватске војске тог дана.
Изрицање минималних казни, поступак против најодговорнијих који је још у фази претреса и одбрана са слободе још један су доказ да Хрватска и даље није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости и одвраћа Србе од повратка у пуста села Медачког џепа, каже за Спутњик председник Документационо информационог центра Веритас, Саво Штрбац.
"Трагедија "Медачког џепа" одвијала се пред очима УНПРОФОР-а, који овај пут није био само пасивни посматрач, већ је узео и активно учешће у покушају да преузме контролу над овим подручјем и спријечи убијање преосталих људи и уништавање њихове имовине, што им је успело након тродневних борби са хрватском војском и полицијом. Сљедећег дана, 19. септембра, посјетио их је њихов комадант генерал Жан Кот, који је после обиласка тога подручја изјавио: Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња, у неколико села кроз која смо данас прошли. Разарање је потпуно, систематско и намјерно, подсећа Штрбац.
Парастос настрадалима организовало је Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“.
