Већина њих би моглa да по новом убрзаном поступку ЕУ за добијање азила буде враћена у Србију, јер Србија спада у земље сигурног порекла, односно држава је у којој нема системске дискриминације у политичком, етничком или било ком другом смислу.
Талас избеглица из Сирије и Либије, које већ месецима хрле ка Европској унији неминовно ће утицати на одобравање азила онима који нису са тих подручја, а раније су затражили азил у некој од европских земаља.
То значи да ће 160.000 особа, које су до сада са Блиског истока стигле у ЕУ, имати предност за добијање азила у односу на оне који нису с тог подручја. Ово је донекле већ потврдила и Европска комисија, која је државама-чланицама ЕУ издала налог да се сви захтеви за одобравање азила који немају везе са мигрантима са Блиског истока ставе у убрзану процедуру, чиме би се врло брзо очистио простор за пријем нових. На нивоу ЕУ већ је донета одлука да се не одобри азил свима онима који су га затражили, а долазе из држава које се сматрају државама сигурног порекла међу којима је и Србија.
Према незваничним подацима што европских, што домаћих институција и невладиног сектора, рачунајући од 2003. године, у Европи се налази више од 100.000 како легалних, тако и нелегалних држављана Србије. Већина њих је ромске националности, али има доста и Албанаца са Косова који имају пасош Србије. Ово су углавном избеглице које су азил или боравак у страним земљама затражили због економске кризе, односно сиромаштва.
Међутим, због новонастале ситуације, они падају на четврто место категорије избеглица којима се даје азил, што значи да би могли бити враћени у Србију. С обзиром да смо земља сигурног порекла, престају да постоје разлози за азил.
У теорији, за Србију би то значило да би бар половина азиланата могла да буде враћена у земљу.
Да ли је Србија спремана да на себе прими терет још стотинак хиљада душа, уколико ЕУ одлучи да их врати?
По споразуму о реадмисији који је Србија потписала са ЕУ 2007. године, наша држава је ове године преузела 5.444 српска држављанина. За 1.150 особа наши надлежни органи нису дали сагласност јер није утврђен њихов статус.
Подсећања ради, почетком године српски пасош је узело око 60.000 Албанаца са Косова и Метохије, а десетине хиљада њих су као српски држављани отишли у Немачку и тамо затражили азил.
Иначе, Албанци с КиМ поред косовских докумената која добијају у Приштини, имају право и на српска документа јер су према Уставу Србије наши држављани.
Званичници Немачке недавно су, међутим, најавили да ће на Балкан вратити 99 одсто оних који су га у том „косовском“ таласу напустили.
Владимир Петронијевић, директор невладине организације „Група 484“ у разговору за Спутњик каже да, од момента визне либерализације 2009. године, највећи број оних који из Србије траже азил не добија га. Он се слаже да би садашња дешавања могла да убрзају процедуру у западним земљама за издавање азила „старијим избеглицама“.
„То што се сада најављује није ништа ново, нити другачије. Само ће се скратити процедура одлучивања о њиховим захтевима, па неће трајати три месеца него краће“, каже Петронијевић.
Он објашњава да су они који су из Србије отишли после визне либерализације имали јасан економски мотив да то ураде.
„Дакле, они имају овде куће и зато не видим да би њихов повратак изазвао неки претеран проблем“, каже он.
„Ово је сад већ нешто друго, ово је знак да ви за неко кратко време решите своје економске проблеме тако што ћете, најчешће у Немачкој, успети да добијете тих 143 евра по члану породице као избеглица, и то ћете примати неколико месеци. Они то раде знајући да ће после два три месеца бити враћени, а после ће покушати поново да оду“, каже Петронијевић.
