Фосили створења пронађени су у дубокој пећини у близини чувених локалитета Стеркофонтејн и Сварткранс, 50 километара северозападно од Јоханесбурга.
Палеоантрополози су закључили да је врста названа „Хомо наледи“ сахрањивала своје мртве. Тај обичај до сада је био повезиван искључиво са људима.
Највећу афричку колекцију хомонина — људских и фосила сродних врста — чини 15 појединаца, од деце до старих, састављену из више од 1.500 делова.
На локалитету нису пронађени остаци ниједне друге врсте. На костима није било трагова зуба или канџи што је све указивало на то да није реч о остацима из јазбине предатора или замке на гробном месту.
Према научницима, Наледи је имао мали мозак, величине просечне поморанџе и веома витко тело.
Истраживање је показало да је ова врста била висока око 150 цм и тешка око 45кг. Већина карактеристика лобање и зуба описане су као сличне онима које су научници утврдили за најраније познате чланове нашег рода, као што су ’Хомо ханилиси‘. Рамена су, међутим, сличнија мајмунима.
„Изненађујуће да ’Хомо наледи‘ има изузетно закривљене прсте, више закривљене од било које друге врсте хоминина, што јасно показује да су имали одличне могућности за пењање“, рекла је она.
Стопала им се „практично не разликују од стопала савремених људи“, изјавио је др Вилијам Харкорт Смит из Универзитета Сити у Њујорку, који је водио студију. Дужина ногу указује на то да је та врста била добро прилагођена за дуго ходање.
„Комбинација анатомских карактеристика разликује их од било које раније познате врсте“, каже Смит.
