После разговора са папом, председник Николић је изјавио да Римокатоличка црква остаје чврста по питању непризнавања једнострано проглашене независности Косова и Метохије.
„Мислим да је човек који мири многе људе и религије у свету овде непомирљив у ставу да Римокатоличка црква остаје потпуно чврста по принципу непризнавања једнострано проглашене независности Косова и Метохије“, рекао је Николић за Тањуг.
Николић је додао да папа Фрања брижно и помно прати све што се дешава на Косову и Метохији и да зна колики је прогон хришћана и римокатолика био на Косову и Метохији.
Додао је да папа Фрања зна и колико римокатолици имају могућности у Србији да упражњавају своју веру, обичаје, традицију и културу, да зна како изгледа данашња Србија и да је потпуно спреман на сарадњу са њом.
Николић је папу Фрању, како каже, упознао са историјом српске баштине и историјом хришћанства на Косову и Метохији, манастирима које су подизали наши владари, као и са катастрофом која се догодила 2004. године.
„Поклонио сам му књигу која све то доказује, записе, рекао да је то наше, да смо то ми и да не постоји начин да се тога одрекнемо и да то признамо“, поручио је председник Србије, додајући да се папа Фрања апсолутно сагласио са свиме.
Николић је поглавару Римокатоличке цркве поклонио фототипско издање Душановог законика, који је један од ретких устава из 14. века у Европи, као и књигу Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, за коју је навео да много значи и коју ће добити све државе чланице Унеска.
Председник Србије је додао да је његов домаћин, у тренутку када му је говорио да су неки српски манастири на Косову и Метохији за време мартовског насиља били спасени захваљујући италијанским војницима, навео њихова имена.
Римокатоличка црква не жури по питању проглашења Степинца за свеца
Римокатоличка црква не жури по питању проглашења кардинала Алојзија Степинца за свеца, рекао је данас папа Фрања у разговору са председником Србије Томиславом Николићем.
Николић је после састанка са папом Фрањом изјавио да су имали веома отворен разговор о кардиналу Степинцу, те да је папи рекао да је улога кардинала у Другом светском рату била веома лоша.
„У најмању руку није смео да ћути када неко убије милион и више грађана само зато што нису католичке вере и то је јако лоша улога за време рата“, рекао је Николић.
Он је навео да је Степинац после тога доживео комунистички терор и да би Римокатоличка црква из тога могла да изведе да је мученик и блажени, али је додао да су то доживели и православни свештеници и да је њих на стотине убијено.
Председник је пренео да му је папа у једном тренутку рекао да „нигде не жури по питању проглашења кардинала за свеца“.
Николић је рекао да би Србија, која је мост између Русије и ЕУ и Кине и ЕУ, могла да буде мост између руске православне цркве и Римокатоличке цркве.
„Мислим да сам наишао на човека који много зна и који све разуме и који је прихватио безмало сваку моју тврдњу и сугестију коју сам имао. Ово је био састанак људи који су се одмах добро разумели“, рекао је Николић.
Николић је рекао да је са папом разговарао о односу Србије и Ватикана, успостављању правог дијалога између две цркве, о кризи са мигрантима са Блиског истока и северне Африке, узроцима, последицама и решењима, као и о климатским променама.
Председник је рекао да постоји заједнички став да је хришћанство угрожено у свету, али и да нема времена за свађе међу религијама и верама, као и да би дијалозима у којима су различите вероисповести сагласне грађанима могло да се покаже да и сами дијалогом могу да постигну много.
„Мислим да је ова посета, иако једном одложена, добро припремљена и служи као припрема да дођемо једног дана и до тога да односи између Србије и Хрватске гарантују да и поглавар Римокатоличке цркве и патријарх Иринеј могу да се сретну и у Београду, Суботици, Призрену и свуда где буду желели“, рекао је Николић.
Николић и Матарело о избегличкој кризи
Председник Србије разговарао је данас у Риму са председником Италије Серђом Матарелом, који му је пренео да је Србија пример читавој Европи када је реч о избегличкој кризи и нагласио да Италија неће подржати промену статуса српске баштине на Косову.
Двојица председника су разговарала у изузетно пријатељској и срдачној атмосфери о инвестицијама италијанских компанија у српску привреду и о бројним заједничким проблемима у региону, пре свега о мигрантској кризи.
Николић је тим поводом истакао да, иако је Србија транзитна земља за мигранте, настоји да се одговорно понаша у складу са основним цивилизацијским принципима и заједничким европским вредностима и да помогне људима који су се нашли у невољи, саопштила је прес-служба председника Србије.
Покушај Албанаца на Косову и Метохији да прикажу културну и духовну баштину као косовску сигурно није иницијатива да се ти споменици заштите, већ да се представе као део албанског културног наслеђа, истакао је председник Републике.
Николић је додао да ће се Србија борити да не нестане хришћанска баштина на Косову и Метохији.
Оно што се десило 2004. године када су уништени српски манастири никада не би смело да се понови ни на једном верском објекту, рекао је председник Николић.
Председник Италије је рекао да је понашање Србије током избегличке кризе пример целој Европи и изразио наду да ће и друге државе пратити пример наше земље.
Он је додао да том проблему треба приступити заједнички, на људски, свеобухватан начин.
Матарела је такође похвалио конструктиван однос који Србија гради са земљама региона, истакавши да је наша земља на правом путу, а да је Италија спремна да помогне у отварању првих поглавља у преговорима са Европском унијом.
Заштита споменика културе и верских споменика је у интересу целе међународне заједнице, а Италија неће подржати промену статуса српске баштине на Косову, рекао је председник Матарела.
