Нико није дошао у Вашингтон да зaтражи савет и смернице од председника Обаме, жали се Бебин: „Уместо тога ми и неколико наших арапских савезника путовали смо у Москву као покајници из Средњег века који су молили локалног феудалца за посредовање“.
Рат у Сирији и масовни одлазак избеглица са Блиског истока, по мишљењу аутора, настављају се због два фактора: као прво, Америка је изгубила утицај на ова питања, док се утицај Владимира Путина и ајатолаха Хомнеија повећао до таквог степена да они решавају исход рата у Сирији; под два, земље ЕУ не могу да се договоре како да се ограничи и контролише прилив избеглица.
„У суштини, руски председник Путин нема разлога да помаже Европи у ограничавању прилива избеглица из Сирије и других земаља — у његовим очима то је ’два у један‘: он наставља да подржава Башара ел Асада и добија као бонус истовремену дестабилизацију европске демократије“, сматра бивши чиновник.
„Након што је Обама одустао од својих претњи Сирији због њеног кршења ’црвене линије‘, Саудијска Арабија и остали арапски свет је видео да више не може да рачуна на Америку као на фактор стабилности. Они су схватили просту чињеницу да Путинова Русија (и Кина) смењује Америку као једина могућа равнотежа Ирану. Арапи нису схватили само једно: Путину је много кориснија нестабилност Блиског истока, док његов наставак подршке Асада омогућава да то постигне“, каже се у чланку.
Бебин подсећа на посете Москви министра иностраних послова УАЕ шеика Абдулаха бин Заједа и министара одбране и иностраних послова Саудијске Арабије принчева Салмана и Адела ел Џубеира.
Бебин пише и о састанцима државног секретара САД Џона Керија са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом и о недавној посети специјалног представника САД за Сирију Мајкла Ретнија Москви са задатком да „ради на зближавању тачака гледишта влада две земље и самих Сиријаца о политичкој транзицији у Сирији“.
„Обама је одлучио да се повуче пред руским и иранским утицајем на Блиском истоку. Он, очигледно, сматра да јаки Иран може да постигне стабилност у региону у одсуству америчке власти и утицаја“, сматра аутор чланка. Према мишљењу Бебина, његов уговор са Ираном о нуклеарном програму је део стратегије.
„На такав начин, решења грађанског рата у Сирији, које није дефинисано у Москви и Техерану, неће бити“, закључио је он.
