Просечна средњошколска библиотека има више наслова него што има звучних књига у Србији и на простору бивше Југославије, каже Невена Јовановић из Фондације ФИБИ, која пружа подршку слепим и слабовидим људима, посебно кроз производњу и креирање аудио-књига.
Ко је био др Станојевић
ФИБИ је направио аудио-књигу из 1912. године, „О Русији и Русима“, доктора Владимира Станојевића. Читаоци Спутњика имају прилику да је чују‚ јер су на нашем сајту постављене њене мање целине.
Др Владимир Станојевић, санитетски бригадни генерал (Брзник, Цариброд, 3. март 1886 — Београд, 5. јун 1978), завршио је медицински факултет и Војномедицинску академију у Петрограду 1911. године.
У његовом официрском картону записано је да говорио руски, немачки и француски језик. Учествовао је у балканским ратовима и Првом светском рату. Током 27 година (1912—1939) прешао је пут од „свршеног медицинара-редова“ до „санитетског бригадног ђенерала“.
Од јануара до марта 1915. године командовао је Шестом резервном војном болницом у Нишу, а потом Моравском сталном војном болницом. Он је организовао повлачење болница из Ђаковице, са 150 кревета, и Скадра, са 500 кревета.
Следећих годину дана, све до фебруара 1916. године и завршетка повлачења преко Албаније, налазио се на дужности управника Моравске сталне војне болнице. Од 1916. године пребачен је у санитет Добровољачке дивизије у Русији.
Заробљен је у априлском рату 1941. године, као управник Војносанитетског завода. У јесен 1941. године постављен је за шефа Војносанитетског комитета при Комесаријату за народно здравље и социјалну политику, ради ликвидације војносанитетских установа и распоређивања особља. Крајем 1941. године стављен је на располагање и пензионисан на сопствену молбу у јануару 1942. године.
Потребна помоћ ентузијастима
Станојевић је по повратку са студија написао прву такву књигу о Русима и Русији у Срба. У књизи се преплићу утицаји панславистичке идеје Николаја Данилевског са евроазијским идејама које ће постати актуелне тек нешто касније, а у Европу ће их пренети руски филозофи емигранти. Станојевић је вероватно имао прилике да чита поему „Скити“ Александра Блока, одакле је црпео своје идеје.
Књиге у звучном формату Фондација ФИБИ, за сада, поклања само Библиотеци за слепе „Милан Будимир“, која се налази у Јеврејској 24 у Београду. С обзиром да нема законско право да дистрибуира наслове које је креирала, Фондација се финансира донацијама људи добре воље.
ФИБИ ради у импровизованом студију и у веома тешким условима, али се ентузијасти у тој организацији, каква је и Невена, надају да ће неко имати слуха и да ће им помоћи да дођу до тонског студија.
У ФИБИ наглашавају да књиге читају образовани, талентовани и вредни читачи.
„Веома водимо рачуна о квалитету звука, акцентима и дикцији, зато и ангажујемо сјајне читаче. До сада смо снимили двадесетак дела. Трудимо се да направимо сарадњу са издавачким кућама и ауторима који схватају и подржавају смисао нашег рада. Највећа сатисфакција је када нека од издавачких кућа смогне снаге да дистрибуира звучну књигу. Желимо да наше књиге на легалан начин буду доступне широј читалачкој публици, јер чуло слуха није створено само да га користе особе које немају вид“, наводи Невена Јовановић.
