Прва земља која је затражила да јој се врати део златних полуга била је Немачка. За њом је уследила Холандија, а у мају ове године то је учинила и Аустрија. Председник Института „Лудвиг фон Мизес“ и економиста Лу Роквел сматра да ће се повлачење злата из Федералне резервне банке добро одразити на светску економију.
„Федерални резервни систем САД и присталице економске политике ове службе рећи ће да злато није валута. Међутим, онда треба објаснити зашто се у Федералној резервној банци чува толико злата, притом, не само оног које припада Америци, већ и другим земљама. Уз то, за империје је било карактеристично да држе злато својих колонија и зависних држава. Одлука страних влада да повуку злато из Федералне резервне банке у Њујорку не радује Вашингтон, али је то веома важно за њихову независност. Неке се чак плаше да је део полуга нестао или да је злато могло бити заложено. Можда полуге и леже на старом месту, али коме припадају то је друго питање. По мом мишљењу, потпуно је природно да Немачка и Аустрија и друге земље одлучиле да узму своје злато“, навео је он.
