Случајно или не, две недеље након што је у августу генерални секретар Савета Европе Торбјерн Јагланд упутио апел преко чланка у „Њујорк тајмсу“ да Молдавију треба повући са ивице понора, демонстранти су изашли на улице захтевајући оставку Владе и главног тужиоца, расписивање превремених избора и хитну акцију за борбу против корупције у земљи.
„У данашњој Европи трајност и стабилност државе зависе од њене привржености демократији и владавини закона. Не треба да заборавимо да је криза у Украјини почела од дубоког разочарања народа у политичке институције“, упозорио је Јагланд.
Он је посаветовао молдавским властима да убрзају реформе и успут прорекао Придњестровљу судбину Крима.
Молдавија је и званично најсиромашнија земља Европе — њени грађани троше хиљаду евра годишње по становнику, десет пута мање него у било којој земљи ЕУ. Повод за протесте је, међутим, такозвана крађа века, скандал који је избио још пролетос због одливања више од милијарду долара из три највеће банке у земљи у офшор компаније, што је за Молдавију значајна сума и негде око осмине БДП-а. Власти су због тога морале да доштампају новац, што је довело до пада националне валуте леја за око 20 одсто.
„Дешавања у Кишињеву говоре да је процес интеграције у ЕУ који траје већ 6 година, довео до осиромашења становништва Молдавије. Мислим да све ово значи пропаст проевропског курса државе, поготово зато што су последњих година на власти управо проевропске снаге, штавише, пре годину дана потписан је Споразум о стабилизацији и придруживању. Власти су обећале да ће резултат тога бити повећање плата и пензија, као и стварање нових радних места. Уместо тога на пољу финансија ситуација се погоршала, па су људи масовно изашли на тргове. Али специфичност молдавске политичке сцене је у томе што су они, који су извели народ на протесте, такође присталице европских интеграција“, каже за Спутњик Игор Додон, председник Социјалистичке партије Молдавије и посланик у Парламенту.
Он подсећа да је пре 6 година око 70 одсто становништва подржавало учлањивање Молдавије у ЕУ, а да их је сада дупло мање.
„Мислим да су на власти у Молдавији тајкуни који су крали паре које су стигле у виду донација и кредита, као и паре из буџета. Тако да су демонстранти изашли на улице не због политике, већ због економских проблема. Друго је питање што поједини политичари покушавају да искористе незадовољство у политичке сврхе“, додаје Додон.
Право на мирни протест грађана подржао је амерички амбасадор у Кишињеву Џејмс Петит, који је на дужности у Молдавији мање од годину дана.
Петит је претходно био заменик америчког дипломатског представништва у Кијеву. Он каже да протести говоре о разочарању грађана због одсуства реформи. За време протеста амерички амбасадор се већ трипут сусрео и са председником и са премијером Молдавије Николајем Тимофтијем и Валеријем Стрелецом.
Молдавију су протести потресали још 2009. године после априлских избора за Парламент. Тада је у сукобима демонстраната и полиције једна особа погинула, а око 270 је повређено. Иницијатор најновијих протеста је грађанска платформа Достојанство и истина (ДА).
„Појачаћемо притисак на власти. На протестима су се окупили становници из свих крајева земље. Решени смо да идемо до краја, до испуњења свих наших захтева“, рекао је адвокат Андреј Нестасе, активиста ДА.
Нестасе је, у једном од интервјуа, рекао да се у Молдавији дешава нешто слично грузијској „револуцији ружа“, тврдећи да не постоји сличност са Украјином. Он је додао и да Молдавија има и свог Виктора Јануковича —бившег првог заменика председника Парламента, бизнисмена Владимира Плахотњука.
Још један активиста, бивши судија Европског суда за људска права Станислав Павловски предложио је да буде формирана нова партија која ће представљати интересе демонстраната на ванредним парламентарним изборима, уколико они буду расписани.
Демонстранти имају две врсте захтева, једни су корисни и улазе у наш програм, а друге је немогуће спровести. Чак и ако буду спроведени донеће само кризу, изјавио је прошле недеље председник молдавског Парламента Андриан Канду, који се састао са представницима учесника протеста.
Према његовим речима, ванредни избори ће само погоршати ситуацију, а решење и компромис се могу наћи само дијалогом. Премијер Стрелец каже да разуме забринутост демонстраната, али тврди да већина грађана не жели оставку Владе Молдавије, већ њене резултате.
У међувремену, у молдавским медијима појавила се информација да је у Кишињев допутовао политички технолог и бивши шеф представништва Националног демократског института САД Алекс Григорјевс, познат по учешћу у организовању „обојених револуција“. Пре годину дана њега је бивши председник Молдавије Владимир Вороњин означио као одговорног за нереде у Кишињеву 7. априла 2009. године, као и за нереде у кијевском Мајдану.
Гостујући на једној од телевизија, Григорјевс је рекао да је у молдавску престоницу дошао да саветује три локална аналитичка центра — по задатку Фонда Џорџа Сороша.