Они су изразили начелну сагласност да њихове земље прихвате већину од укупно 160.000 избеглица из Африке и са Блиског истока, у зависности од својих капацитета, али су одбили обавезујуће квоте које је Комисија покушала да наметне.
Уместо тога, министри су се сагласили да се „настави рад на припреми формалне одлуке о примени обавеза, уз дужно поштовање према флексибилности која је чланицама потребна, нарочито ради решавања непредвиђених ситуација“.
Ова формулација у тексту закључака који је непосредно пред крај састанка достављен новинарима, у пракси значи да је одлука о Јункеровом плану одложена до 6. октобра, када ће се министри поново окупити у Бриселу.
Потврда да до договора није дошло стигла је и од министара немачког министра полиције Томаса де Мезијера и његовог француског колеге Бернара Казнова, који су то новинарима саопштили напуштајући састанак.
Док су Француска и Немачка изразиле спремност да преузму готово трећину од укупног броја избеглица, од којих је већина тренутно у Грчкој, Италији и Мађарској, група средњеевропских и балтичких земаља одлучно се супротставила обавезујућим квотама, а Мађарска је одбила да учествује у било каквој опцији солидарног решења.
Аналитичари оцењују да је одлагање одлуке о Јункеровом плану индикатор озбиљних подела унутар ЕУ и пораз идеје о европској солидарности.
Око неких других елемената плана министри су успели да се договоре, па је тако потврђена одлука из прошлог јула о прихвату нешто мање од 40.000 избеглица, које се тренутно махом налазе у Грчкој и Италији.
Сем тога, договорено је да се ојача контрола спољних европских граница, између осталог и агресивнијим мерама према кријумчарима људи, укључујући и овлашћења европским патролним бродовима на Медитерану да пуцају на кријумчаре и потапају бродове за превоз избеглица.
Сем тога, биће усвојена и јединствена европска листа „безбедних земаља“, чији ће грађани пролазити кроз процедуру за добијање азила по хитном поступку, тако да ће лакше моћи да буду депортовани ако им захтев буде одбијен.
Према Јункеровом плану, на тај списак биће стављене све земље које су кандидати за чланство, што укључује и Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Македонију и Албанију, а исти третман имаће и грађани Косова.
Министри су постигли начелан договор да се транзитним земљама, укључујући и Србију, материјално помогне да збрину избеглице и да се у ту сврху створе финансијски инструменти, али засад нема више детаља о обиму и врсти такве помоћи.
Успостављање унутрашњих контрола граница, које се спроводи у Немачкој, Аустрији и Мађарској, а најавиле су их још неке земље, није био предмет данашње дискусије, јер Шенгенски споразум, како је саопштено у Комисији, даје суверено право чланицама да у ванредним ситуацијама привремено суспендују слободан проток људи унутар ЕУ.
Председник Европског савета Доналд Туск, који се данас налази у посети Јужној Кореји, раније је најавио да ће овог месеца сазвати ванредан самит ЕУ ако се министри данас не договоре, али засад се није огласио поводом исхода вечерашњег састанка.
