Челници америчке Централне банке састаће се у четвртак како би одлучили о висини референтне каматне стопе. Већ седам година каматне стопе у САД налазе се на историјском минимуму, па је задуживање грађана и компанија било изузетно јефтино. Сада би то могло нагло да се промени, а узимајући у обзир функцију долара као међународног средства за плаћање, последице подизања каматних стопа осетиће се у целом свету.
Ако се вођство Централне банке Америке одлучи да повећа референтну каматну стопу, капитал америчких банака биће скупљи, каже економиста Махмут Бушатлија.
„То је, по свему судећи, одговор на догађаје у Кини, односно на кинеско инсистирање да ослаби њихова валута, како би им робе биле конкурентније. Један од одговора је и да долар поскупи не би ли задовољили интерес Кинеза који држе велики амерички дуг у својим рукама како би он номинално порастао и на тај начин извршили притисак на њихову валуту да и она порасте“, каже Бушатлија.
Повећање референтне каматне стопе је дуго најављивана акција америчких власти после решавања интерне кризе са каматама Централне банке које су практично сведене на нулу, наводи Бушатлија. Одлука да амерички капитал поскупи очекује се већ неко време, каже он.
„Америка, међутим, има специфичну улогу у светској економији чињеницом да је њихова валута главна депозитна валута, друге готово да се и не користе. Они могу да манипулишу и ван оквира економског покрића долара“, истиче Бушатлија.
Иако Србија и САД немају развијену привредну сарадњу, Србија је продала део свог дуга Америци у износу од 5,5 милијарди долара, каже Бушатлија, и сада би јачање долара могло да се одрази на тај дуг.
„Јачање долара нас доводи у незгодну ситуацију, јер са светом послујемо углавном у еврима који сада слаби у односу на долар, па нам се доларски дуг знатно повећава. У време када смо се задуживали, 5,5 милијарди долара је било око 4 милијарде евра, а сада је то око 5 милијарди евра. Нама не одговара јачи долар, али нисам сигуран да се води рачуна о томе, бар се није водило у време Владе Мирка Цветковића. Продајом наших хартија од вредности, деноминираних у еврима, Американцима за доларе, ми смо на себе преузели ризик промене валутне вредности“, сматра Бушатлија.
Док ће Србија трпети штету од јачања долара, у Русији ће ситуација бити сасвим обрнута. Русија поседује подређену количину америчких хартија од вредности, мада не у оноликој мери колико их поседује Кина, каже Бушатлија, али ће тај део руског портфолија ојачати.
„Што се тиче руске робе на светском тржишту, а то су углавном нафта и гас, злато и други природни ресурси, они ће Русији донети више рубаља. Јачање долара чини да руска роба постаје конкурентнија на међународном тржишту, јер се на међународном тржишту углавном тргује у доларима, без обзира што су Руси почели да уводе дедоларизацију“, закључује Бушатлија.
Русија може да искористи јачање долара на тај начин што ће америчка роба постати мање конкурентна. Међутим, она роба коју Русија увози из САД ће поскупети. Сама структура тог увоза, сматра Бушатлија, углавном се односи на луксузну робу, па просечни грађани Русије неће трпети велике штете.