Асад у ексклузивном интервјуу руским новинарима говори о борби против Исламске државе, перспективама политичког процеса у Сирији, проблему избеглица и могућности да поднесе оставку.
Ваши противници и даље сматрају да је Ваш одлазак са власти један од главних услова за успостављање мира у Сирији. Шта Ви мислите о томе? Да ли сте спремни да одете, макар у теорији?
— Запад је од почетка заснивао медијску кампању на претпоставци да је председник највећи проблем, зато што је хтео да створи утисак да се сиријски проблем своди на једну личност. Али, на тај начин медији превише упрошћавају слику оног што се дешава у Сирији.
Збивања у Сирији умногоме личе на оно што се десило у Украјини. Сећате ли се како су западни медији реаговали на државни преврат у Украјини? Председник Путин, дојучерашњи пријатељ Запада, одмах је постао непријатељ, цар, диктатор који гуши руску опозицију. По њиховом мишљењу, Путин је постао председник на недемократски начин, иако је победио на демократским изборима, чије резултате је Запад признао. То је западна медијска кампања.
Кажу да ће ствари кренути на боље чим председник оде. То заправо значи да ће Запад и даље подржавати тероризам зарад смењивања такозваних „режима“ у Сирији, Русији и другим земљама. Али зашто Западу смета власт у Русији, Сирији, Ирану? Зато што то су суверене државе, док са друге стране Запад жели да на њиховом челу буде човек који ће радити у интересу Запада, а не у интересу властите државе.
Председник долази на власт уз сагласност народа, и одлази на захтев народа, а не због одлуке САД или СБ УН. То је мој принципијелни став.
Како гледате на могућност поделе власти и чак можда заједнички рад са опозиционим групама, које и даље отворено да изјављују како у Сирији неће бити политичког решења уколико оно не подразумева и Ваш одлазак са власти?
— Од самог почетка кризе ми смо били за дијалог на првом месту. Било је одржано неколико рунди унутар сиријског дијалога у Сирији, Москви, Женеви. Фактички, једино је успеха било након конференције „Москва 2“. У то време, иако велики, тај корак није био потпун. Зато чекамо „Москву 3“. Сматрам да, паралелно са борбом против тероризма, морамо наставити дијалог међу сиријским политичким партијама и групама, како бисмо дошли до заједничког става поводом наше заједничке будућности.
Рецимо да смо могли да се договоримо са политичким партијама и снагама поводом политичких и економских питања, у вези са науком и здравством или неким другим темама… Ипак, како бисмо реализовали то око чега смо постигли споразум ако је приоритетно питање Сиријаца безбедност?
Значи да, иако бисмо и могли да дођемо до консензуса, ипак не можемо ништа да реализујемо док не победимо тероризам у Сирији. Морамо победити тероризам, а не само Исламску државу.
Што се тиче поделе власти, ми смо то одавно учинили са делом опозиције која је на то пристала. Неколико година уназад, они су ушли у састав владе.
Ипак, што се тиче масовног егзодуса људи који беже од терориста, а не од „система“ — ту западне државе оплакују избеглице једним оком, а другим оком нишане кроз снајпер. Ради се о томе да су избеглице напустиле Сирију јер се смртно плаше терориста и последица тероризма. У условима терора и уништавања инфраструктуре нема могућности да се задовоље основне људске потребе. Па тако људи беже од тероризма и траже могућности да зараде за голи живот у било којој другој тачки света. За то време Запад оплакује избеглице, а истовремено подржава терористе од самог почетка кризе.
Заправо је Запад у самом почетку сиријска дешавања карактерисао као мирне протесте, а потом као наступе умерене опозиције. А сада већ говори о постојању тероризма у облику Исламске државе и Ал Нусра (сиријски огранак Ал Каиде), али наводно и за то је крива сиријска држава, сиријски режим и председник Сирије. На тај начин, док се наставља овај пропагандни курс, ка Европи ће хрлити још више избеглица.
Како коментаришете индиректну сарадњу Запада са Ал Нусром и другим радикалним групама? Са ким сте спремни да сарађујете у борби против терориста ИД?
— Тероризам мора бити системски свуда уништен. Више од три деценије апелујемо да се међународне снаге удруже и створе алијансу за борбу против тероризма. Што се тиче сарадње Запада са Ал Нусром — то је проверена чињеница, јер управо и њих и Исламску државу Турска снабдева оружјем, новцем и људством, иста Турска која је блиски сарадник Запада. Ердоган и Давутоглу ни корак неће учинити ако се претходно не договоре са САД, као и са другим западним државама. Јачање моћи Исламске државе и Ал Нусре је директна последица покровитељства Запада, који тероризам користи као свој адут онда када му је то неопходно.
Сад Запад хоће да користи Ал Нусру против ИД, и можда је због тога ИД у некој мери почела да се отима контроли. То, ипак, не значи да Запад искрено жели да уништи ИД. Са екстремистима попут припадника Исламске државе и Ал Нусре не може бити никаквог дијалога, јер они свирепо убијају цивиле.
Ако се говори о регионалном партнерству, са ким сте спремни да сарађујете у борби против терориста?
− Наравно, ми сарађујемо са пријатељским државама, пре свега са Русијом, Ираном. Са Ираком такође можемо сарађивати, јер се и они сада боре против тероризма. Што се тиче осталих држава, ми смо отворени за сарадњу са свима који покажу реалну жељу да се боре против тероризма.
Ту жељу не видимо у спрези са такозваном антитерористичком коалицијом на челу са САД. Ова коалиција је започела своју операцију, а ИД наставља експанзију. Ту нема успеха. Ова коалиција не утиче на ситуацију „у земљи“. Истовремено Турска, Катар, Саудијска Арабија, као и Француска, САД и друге западне државе које спонзоришу терористе, не могу истовремено да воде борбу против терориста и заједно са њима. Ипак, ове западне државе можда још увек могу да промене своју политику — јер тероризам је као шкорпион: ако га ставиш у џеп, он ће те сигурно ујести.
Сиријске оружане снаге ратују више од четири године. Да ли су исцрпљене ратом или су постале снажније због стеченог ратног искуства?
— Сиријски народ подржава војску, има доста добровољаца. Има и резервиста, јер у супротном армија не би опстала, тим пре што непријатељ има неограничене људске ресурсе. У Сирији ратују терористи из 80-90 земаља света, непријатељ има подршку широм света. Што се тиче наше армије, резервисти су углавном Сиријци. Истрајни смо, а то је веома важно, јер није снага само у броју војника, већ и у томе да имате вољу. Управо зато је одређени број милитаната, који су ратовали против Сирије, прешао на страну државе. Људи су схватили да су направили грешку.
Велики талас избеглица, махом из Сирије стиже у Европу. Да ли је Европа крива за тај егзодус?
— Јесте крива. Данас Европа жели да покаже да је њена кривица у томе што није обезбедила новац и није створила услове за организовану миграцију, због чега су се избеглице давиле у Средоземном мору. Тугујемо за свим недужним жртвама, али зар живот дављеника вреди више од живота оног коме су терористи одсекли главу у Сирији? Зар се може туговати за дечаком који је погинуо у мору, а при томе занемарити чињеницу да су хиљаде деце и старијих особа постале жртве терориста? То су срамни двоструки аршини Европљана. Европа сноси одговорност за то јер је подржавала терористе и наставља да им пружа подршку. Она за њих каже да су „умерени“, међутим, они су сви екстремисти.
