У једној од најдетаљнијих студија морске фауне, Светска фондација за природу истражила је 10.000 различитих морских популација из готово 3.000 врста, укључујући сисаре, птице, рибе и рептиле, у периоду између 1970. и 2012. године. Резултати откривају алармантан пад у броју животиња, који у том периоду износи укупно 49 одсто.
Према извештају, то драматично смањење умногоме је узроковано људском активношћу — од прекомерног риболова до загађења и климатских промена.
Врсте које људи конзумирају, попут туне и скуше, прошле су горе од осталих, са падом од 75 одсто.
„За мање од једне људске генерације, сведоци смо драматичних губитака у океанској фауни — она се преполовила — а животна станишта су деградирана и уништена“, рекао је генерални директор Светске фондације за природу Ламбертини.
Све ове трендове покрећу поступци човечанства: од прекомерног риболова и црпљења ресурса, преко развоја обала и загађења, до емисија гаса и ефекта стаклене баште који узрокују повећану киселост океана и отопљавање.
„Људска активност је озбиљно оштетила океане хватањем рибе брже него што оне могу да се размножавају и истовременим уништавањем њихових мрестилишта“, додао је он.
Уништавање морских станишта која су извор хране и служе као мрестилишта, попут пољана морске траве и мочвара мангрова, допринело је овом смањењу, додаје се у извештају. Пораст нивоа угљен-диоксида узрокован глобалним отопљавањем повећао је ниво киселости океана, што је нанело штету овим стаништима и врстама које су их насељавале.
„Превеликом експлоатацијом рибарства, деградирањем обалних станишта и нечињењем по питању глобалног отопљавања, сејемо семе еколошке и економске катастрофе“, рекао је Луис Хипс, главни саветник поморске полиције при Светској фондацији за природу.
Ако киселост океана настави да се погоршава као резултат глобалног отопљавања, многи корални гребени ишчезнуће до средине века, што ће представљати велики ризик за врсте које их насељавају. Ризици нису ограничени само на морску фауну већ ће се највероватније проширити и на економију и на људску популацију која се њоме храни.
„Налазимо се усред трке да уловимо рибу која би могла да се заврши тако што ће људи остати ускраћени за виталне изворе хране и кључни економски мотор“, приметио је Ламбертини. „Прекомерни риболов, уништавање морских станишта и климатске промене имају кобне последице по целу људску популацију, а најбрже и највише ће страдати најсиромашније заједнице које се ослањају на море“.
