После парламентарних избора који су на власт довели лидера Сиризе, бившег премијера Алексиса Ципраса, и референдума о предлозима кредитора, Грци трећи пут бирају.
Извесно је, Грчком ће владати коалиција. Анкете показују изједначене резултате фаворита, Сиризе и Нове демократије (по 28 одсто гласова), док се крајње десничарска Златна зора (са око шест одсто) и странка Пасок, левог центра, утркују за треће место.
Ципрас је убеђен да ће формирати Владу. Питање је за кога Грци гласају ако заокруже Сиризу, коалицију која је пристала на услове кредитора и изневерила све који су недавно на референдуму заокружили „охи“.
„Он је у јако тешкој позицији и јако га је тешко политички рубриковати. На речима је критичар, а у пракси неко ко тражи договоре у границама које задаје Тројка, а суочава се са огромним социјално-економским проблемима и има јако оскудне финансијске ресурсе да их реши“, каже Станковић. Ко год да победи неће наћи начин да дође до политичких и економских мера које би гарантовале неку врсту хепиенда за грчко друштво, каже за Спутњик политички аналитичар Дејан Вук Станковић и додаје да је Сириза сада политички неидентификовани објекат, кога је ЕУ политички преоријентисала, као и Ципраса.
Оно што Грчку највише унеспокојава није политичка конфузија и криза политичке елите, без обзира да ли говоримо о Сиризи или другим партијама, већ чињеница да не постоји начин на који би се дошло до политичких и економских мера које би гарантовале неку врсту хепиенда за грчко друштво, додаје Станковић.
Он сматра да је ова чињеница болна и опасна не само за Грке, већ и за регион, али и читаву Европу која се суочила са мигрантском кризом.
„Ово је време велике неизвесности за Европу. Криза еврозоне није окончана. Европа се суочава и са изазовима који се тичу политичког и безбедносног решења кризе у Украјини. Питање је колико ЕУ има капацитета да контролише кризе на три поља. Проблеми са избеглицама су у овом тренутку несагледиви и исто тако тешко решиви, а криза у Украјини има перспективу да траје и ту ЕУ има јако мали маневарски простор, с обзиром на улогу Русије и САД у тамошњем сукобу“, каже Станковић.
Он додаје да нико не зна како ће Грчка завршити, као што нико не зна ни размере ни последице мигрантске кризе, која увелико подиже не само економске трошкове, већ и ниво безбедносног ризика за Унију и доводи до узајамних тензија међу државама-чланицама, јер не доживљавају сви избеглице једнако, нити имају једнаке ресурсе да се тим проблемом баве.
Лидери две најјаче политичке странке, Алексис Ципрас и Вангелис Меимаракис, одбацили су могућност стварања велике коалиције.
Обе странке обећавају да ће се држати одредби пакета помоћи, али предвиђају различите методе, Нова демократија жели да уведе пореске подстицаје како би привукли инвеститоре, а Сириза порезе сматра средством за прерасподелу богатства.
Међу 15 одсто Грка који кажу да још нису одлучили за кога ће гласати, има много бивших присталица Сиризе, које Ципрас сада покушава да придобије врстом левичарске реторике која га је довела на власт у јануару. У освеженом изборном програму Сиризе пише да је споразум о пакету помоћи био „производ уцене без преседана“. Његов главни адут јесте чињеница да Грци желе да остану у еврозони, потврђују анкете.
За разлику од претходна два гласања, овог пута међу Грцима не влада ентузијазам, економија стагнира, четвртина радно способног становништва и даље је незапослена, а контрола капитала ограничава приступ готовини на 420 евра недељно.
Ко год буде владао, у великој социјално-економској неизвесности мораће да се руководи радикалним захтевима Тројке кроз нови трогодишњи споразум.
Шта ће се догодити у наредне три године, заиста нико не може да предвиди. Таквих анализа овога пута у светским медијима нема, као да је, у сенци мигрантске кризе у којој се Европа не сналази, Грчка препуштена самој себи. Део бивших Ципрасових бирача мисли да је тако и најбоље.
