Иако руски готички стил нема пуно додирних тачака са европском готиком, играо је значајну улогу у историји руске архитектуре. Руска готика појавила се релативно касно, у 18. веку, током владавине Катарине Велике, као мешавина европске готике и московских барокних мотива. Како у Русији у средњем веку није постојао готички стил, у руској архитектури није могло доћи до „неоготике“, па се овај стил углавном дефинише као „псеудоготика“. Пун масонске симболике и мистериозних знакова, брзо је добио на популарности и био је у моди све до почетка 20. века.
Резиденцију Царицино у Подмосковљу пројектовао је архитекта Василиј Баженов за царицу Катарину Велику седамдесетих година 18. века. Комплекс грађевина у готичком стилу изграђен је по узору на ремек-дела француске и италијанске готике.
На слици: Музејски комплекс Царицино.
На слици: Музејски комплекс Царицино.
Приоратски дворац у Гатични пројектовао је архитекта Николај Љвов. Изграђен је као летња резиденција Великог приората Реда Светог Јована, међутим, након смрти цара Павла Првог више није коришћена. Испод грађевине се налазе тунели чије тајне још увек нису потпуно одгонетнуте.
На слици: Приоратски дворац у Гатчини, Санкт Петербург.
На слици: Приоратски дворац у Гатчини, Санкт Петербург.
Катедрала се налази на висоравни, на месту где се некада налазио Можајски Кремљ. Саграђена је између 1779. и 1812, а пројекат је дизајнирао Алексеј Бакарев. Грађевина је првобитно имала пет купола, али јој је током рестаурације почетком 19. века додата већа купола, са четири мале куполе.
На слици: Катедрала у Можајску, недалеко од Москве.
На слици: Катедрала у Можајску, недалеко од Москве.
Николајева кула једина је готичка композиција у оквиру Московског Кремља. Дизајнирао ју је италијански архитекта Пјетро Антонио Солари и изграђена је 1491. године, а потом је неколико пута реновирана због пожара. Данашњи изглед добила кула је добила почетком 19. века.
На слици: Сенатски дворац и Николајева кула Московског Кремља и здање Државног историјског музеја.
На слици: Сенатски дворац и Николајева кула Московског Кремља и здање Државног историјског музеја.
Имање Марафино је током времена припадало великим руским аристократским породицама Галицин, Салтиков, Орлов и Панин. Готички изглед овој грађевини дао је средином 19. века архитекта Михаил Буковски. Здање је национализовано 1918. године и од 1944. припада војсци.
На слици: Имање Марфино, предграђе Москве.
На слици: Имање Марфино, предграђе Москве.
Кућа Николаја Севастјанова, са својом угаоном ротондом, једна је од најпознатијих знаменитости у Јекатеринбургу. Једини је споменик готичке архитектуре у Уралском округу. Здање је првобитно изграђено у класичном стилу, али је у периоду 1863-1866. реновирано на основу дизајна Александра Падучева. Године 2008. зграда је претворена у резиденцију руског председника пред ШОС-а. Она је такође уврштена на листу федералне културне баштине.
На слици: Кућа Николаја Севастјанова, Јекатеринбург.
На слици: Кућа Николаја Севастјанова, Јекатеринбург.
Чесменска црква саграђена је 1777-1780. године по пројекту Јурија Фељтона у част победе над турском флотом у Чесманској бици. Верује се да је Катарина Велика сазнала за победу управо на месту где је црква подигнута. Затворена је 1919. и током совјетске ере била је седиште неколико различитих институција. Црквена улога обновљена јој је 1991. године.
На слици: Чесменска црква Светог Јована Крститеља у Санкт Петербургу.
На слици: Чесменска црква Светог Јована Крститеља у Санкт Петербургу.
Један од најбољих примерака руске готике, Петровски дворац у Москви урађен је по дизајну Матвеја Казакова и саграђен 1776-1780. Првобитно је било предвиђено да буде одмаралиште за високе званичнике који путују из Санкт Петербурга у Москву. Ова грађевина била је сведок многих значајних догађаја у руској историји. Након револуције 1917, палата је служила као музеј Црвене армије. Тренутно служи као луксузни хотел и пословни центар.
На слици: Петровски дворац, Москва.
На слици: Петровски дворац, Москва.
Породична капела руске царске породице изграђена 1831-1834, коју је пројектовао архитекта Карл Фридрих Шинкел, велико име такозваног историјског романтизма у немачкој архитектури. Након револуције, у цркви је отворен музеј. Црквена сврха враћена јој је 2006.
На слици: Готичка капела Цркве Светог Александра Невског, Петерхоф, Санкт Петербург.
На слици: Готичка капела Цркве Светог Александра Невског, Петерхоф, Санкт Петербург.
Централни државни позоришни музеј „Бахрушин“, претходно резиденција значајног трговца и филантропа Алексеја Бахрушина, здање је са елементима ране енглеске готике. Изграђено је 1898. према нацртима архитекте Карла Гипијуса. Зграда има асиметричну основу и украшена је великим прозорима. Проширена је 1937-1938, али је оригинални дизајн задржан. Данас је то највећи позоришни музеј на свету.
На слици: Позоришни музеј „Бахрушин“, Москва.
На слици: Позоришни музеј „Бахрушин“, Москва.
Старо-Голутвински манастир основан је на самом крају 14. века, у близини ушћа река Москве и Оба. Данас је манастир скуп грађевина из различитих епоха и стилова. Псеудоготичке куле лоциране су на северозападним и североисточним деловима зида. Дизајнирао их је и подигао Матвеј Казаков 1778. године.
На слици: Старо-Голутвински манастир, град Колимна.
На слици: Старо-Голутвински манастир, град Колимна.
