Одлукa Хрватске да затвори граничне прелазе са Србијом због мигрантске кризе може се назвати својеврсним тестом за односе двеју држава.
Исход ће показати да ли су Србија и Хрватска иоле одмакле од деведесетих година. Уједно је читава ситуација и својеврстан показатељ Србији да ли је Европска унија заиста види као своју будућу чланицу, или је ту и тамо тапшање по рамену само протоколарна ствар.
Сат је, у сваком случају, почео да откуцава — српски премијер се, после одлуке Загреба да затвори границу са Србијом за теретни саобраћај, писмом обратио Европској унији. Пре тога је јавно позвао Брисел да реагује на такву одлуку своје најмлађе чланице, али је из Уније стигао одговор да Хрватска не крши прописе.
У међувремену, министар спољних послова Србије Ивица Дачић је потез Хрватске назвао „новим трговинским ратом“, а званични Београд је најавио да ће, ако Хрватска не буде у среду до поноћи дозволила прекогранични саобраћај, односно отворила границе, активирати пакет контрамера.
Нова криза у региону — ко гура Србију и Хрватску у сукоб?
Саговорници Спутњика и са хрватске и са српске стране имају два могућа одговора на ово питање: један је — нерашчишћени односи из прошлости, али и — ако би се тако могле тумачити њихове речи — конфузија по питању кризе миграната.
Твртко Јаковина, професор Филозофског факултета из Загреба, каже да се односи Србије и Хрватске не тичу само Загреба и Београда, већ целог региона.
„Свако заоштравање изјава није добро дошло. Међутим, одговор на питање ко то сада гура и шта се ту догађа даље, мени није до краја јасан. Мислим да и српска и мађарска влада нису у праву ако мисле да ће са десничарском владом у Загребу бити у бољим односима“, каже он, и додаје да му се чини да се тренутно дешава сценарио „увек савршени односи између четника и усташа“.
„Од науке па до политике, у томе се увек најбоље сарађује — имате најдраже непријатеље и знате како друга страна реагује, а то су увек ствари на прву лопту. Онда је лако дизати тензије унутар властитих корпуса, са провереним антагонизмима и са провереним проблемима“, објашњава професор Јаковина за Спутњик.
Он се слаже и да је могуће да реторика и поступци који долазе из Хрватске могу да имају везе с предизборном кампањом која је у Хрватској у току, што, како каже, ипак није разлог за неодмерене изјаве које стижу из Загреба.
С том тезом — да су у све помало умешала прсте и предизборна дешавања у Хрватској — слаже се и Драган Ђукановић из Центра за спољну политику.
„Решење за ову кризу ће се наћи у дипломатском простору — али због предизборне кампање у Хрватској, чуће се још заоштрене реторике“, каже он. „Ипак, најновија дешавања на релацији Београд — Загреб само показују да су две земље оптерећене другим питањима, а да је ово у свему само додатна тачка размимоилажења, и још један доказ да односи између Србије и Хрватске у догледно време неће бити консолидовани“, закључује Ђукановић.
Он сматра да је, иако ни Загреб ни Београд нису одговорни за талас миграната на Балкану, јасно да се недостатак јединствене европске политике прелама управо „преко леђа“ држава које су на избегличкој рути.
„Европска унија ће покушати да балансира између Београда и Загреба, и у том смислу ће имати одлучујући утицај“, уверен је Ђукановић.
У међувремену, до закључења овог текста, ставови се нису променили ни у Београду ни у Загребу — а ни из седишта Европске уније још увек није стигао одговор Београду.
Граница је и даље, са хрватске стране, блокирана. У међувремену, камионџије које су 20 сати у блокади држали прелаз Батровци са српске стране су одблокирали прелаз и дозволили пролаз путничких возила.
