Западни медији су избројали да су републикански кандидати током трочасовне ТВ дебате чак 18 пута изговорили Путиново име и приметили су да је руски лидер за њих постао „идеалан антагониста“.
Карли Фјорина, једина жена међу републиканцима, рекла је да уопште нема намеру да разговара са Путином, ако га буде срела.
„Америка је са њим ионако много разговарала“, додала је она.
Коментаришући спољну политику Москве, Фјорина је казала да Русију једино може да заустави „демонстрација силе“.
У својим ранијим изјавама, сенатор Марко Рубио Русију је назвао једном од пет главних претњи за САД, а Путина — гангстером.
Џеб Буш је, рецимо, за Путина рекао да је „силеџија“ и обећао је да ће се, ако постане председник, снажније супротставити руском лидеру. Негативан однос према званичној Москви и председнику Русије имају готово и сви остали кандидати.
Ексцентрични милијардер Доналд Трамп је једини међу њима који није предложио жестоку политику према Кремљу. Он је више пута поновио да је спреман за сарадњу са Русијом, а чак је изразио жељу да се крајем месеца састане са руским председником у Њујорку.
Трамп је оценио да би се он, као председник САД, и Путин „одлично слагали“.
Професор Европског универзитета у Санкт Петербургу Иван Курили, међутим, сматра да су такве Трампове речи у ствари усмерене против Обаме.
„Пошто је Обамина администрација у односима са Русијом очигледно претрпела неуспех, Трамп сада говори да ће он бити у стању да се носи са Путином. Слично томе, током последње изборне кампање Обама се поносио „ресетовањем“ руско-америчких односа, а Мит Ромни је називао Русију главним политичким ривалом. Он је то чинио како би критиковао Белу кућу, а не Русију“, сматра Курили.
Аналитичари, међутим, сматрају да би најпроблематичнија на месту лидера САД за Русију била Хилари Клинтон, која заступа тврду линију у односима према Москви. Њене колеге из Демократске странке оптимистично гледају на њене шансе, упркос томе што је њен рејтинг стрмоглаво почео да пада и место звезде председничке трке је преузео републиканац Доналд Трамп.
Клинтонову жестоко тресе нервоза због све слабијих резултата, па више не бира речи. Тако је недавно грубо вређала Путина, поредећи га за болешћу вируса ебола и са Исламском државом, а раније га је ставила „у исти кош“ и са Хитлером.
Данас је главни задатак будућег председника САД да се сукоби са агресивном политиком Русије која је оличена у руском председнику Владимиру Путину.
„Нама је потребан лидер који има знање и вољу да се супростави Путину“, рекла је Клинтонова, додајући да себе сматра таквим лидером.
Већина аналитичара, и западних и руских, слаже се у оцени да напади америчких председничких кандидата на Путина и Русију заправо имају за циљ да себе прикажу као јаке политичаре, а актуелног лидера САД Барака Обаму као слабића. Многи се сада питају има ли наде за помирење између САД и Русије и ко би од потенцијалних кандидата могао отопи замрзнуте односе између двеју земаља? Руска позиција је овде јасна.
Председник Русије Владимир Путин је више пута поновио да је он отворен за све контакте који ће допринети узајамном разумевању и изласку из тренутне ситуације. „Желимо да верујемо да ће се онај ко буде изабран за новог америчког председника заузети за опоравак наших билеатералних односа. Ми се односимо са поштовањем ка (америчком) избору и радујемо се и најмањем позитивном помаку у нашим билатералним односима“, изјавио је раније портпарол руског председника Дмитриј Песков.
Упитан да ли ће Путин сарађивати са Клинтоновом у случају да буде изабрана за председника САД, Песков је одговорио да је руски лидер „врло прагматичан човек и увек отворен за сарадњу и успостављање добрих односа“. Међутим, када је реч о америчкој страни, политиколози сматрају да није превише важно ко ће бити следећи „газда“ Беле куће јер су мале шансе да се било шта у односима САД према Русији промени, упркос жељи Москве да успостави добре односе.
„Политика САД, као земље која претендује на глобалну светску доминацију, тешко да ће се променити“, истичу експерти. Ако је веровати најновијим анкетама, највише шансе да седне у председничку фотељу има Трамп.
Упркос томе што је ниво подршке грађана овом кандидату републиканаца опао на 24 одсто (у односу на претходних 32 одсто), овај милијардер се и даље налази на првом месту.
Рејтинг бивше шефице компаније „Хјулет-Пакард“ Карли Фјорине је скочио са три на 15 одсто, и она сада заузима друго место, показало је најновије истраживање ЦНН/ОРЦ.
Експерти, међутим, сматрају да је Трампово вођство вероватно само илузија и да је његова тренутна популарност резултат његове медијске експонираности. „Трамп има искуство манипулације масама стечено у бизнису и на телевизији и то му доноси поене“, објашњавају политиколози.
Чак и да је његова намера о успостављању добрих односа са Русијом искрена, мало је вероватно да ће се то и догодити јер му то не би дозволила америчка елита, oцењују стручњаци. Избори за председника САД заказани су за 8. новембар 2016. године.
Према Уставу САД, актуелни председник Барак Обама нема право на трећи мандат.
