„Ја идем за Португалију, тамо ме чека другар“, каже млади Непалац којег смо сусрели негде у гужви чекајући да из Србије за Хрватску прође гранични прелаз Бапска.
Бапска је нови пут за избеглице, пошто је Товарник од пре неки дан затворен. На прелазу Товарник, на ничијој земљи спава око 2.000 миграната — на гробљу. Кажу да су им спомен плоче послужили као темељци за њихова привремена преноћишта. Не можемо им замерити, на том путу кревет се не бира. Има мноштво породица са младом децом. Одречно климају главом када им поставимо питање, неће да се експонирају, а и разумљиво је.
Волонтери из свих крајева света
Задивили смо се колико волонтера има, из свакојаких земаља долазе, чује се мноштво страних језика. Ту су и Авганистанци који причају српски, помажу својим сународницима да се снађу на овом мукотрпном путу. Неки волонтери носе плаве мајице на којима пише УНХЦР, неки црвене и представљају Црвени крст, који је подигао шаторе, нуде медицинску помоћ.
Међутим има и оних који не припадају никоме. Бата Момковић је дошао чак из Калифорније да помогне онима којима је помоћ најпотребнија. Каже да се хуманитарним радом бави преко 20 година, али да је у околини Шида од прошле недеље, када су мигранти нагрнули на гранични прелаз Товарник. Изабрали су овај пут, каже, јер на тај начин не ометају главни гранични прелаз Батровци.
„Нико их не тера, нико их не гони, они сами траже где је најбољи пут. Понекад их усмери полиција, међутим сви су у контакту, дојављују једни другима како је најлакше ићи даље за Европу“.
Момковић вози комби калифорнијских регистрација, а у гепеку се налазе небројени пакети воде, пуне гајбе банана и јабука. Каже да неколико пута дневно оде до Шида да докупи намирнице. Упознао нас је са још некима сличним њему који су ту из чистог алтруизма. По њиховим ведрим одговорима на наша питања, јасно је кô дан да их овај „посао“ испуњава.
Каже да је у Србији јако добро организован прихват избеглица, за разлику од Хрватске и Мађарске.
„Они су Европа, како је могуће да се нису боље организовали или барем затражили помоћ од те исте Европе да макар дигну шаторе“, пита се Момковић.
Има и оних који покушавају да доделе неку информацију мигрантима о томе куда иду, каква их култура чека на Западу. Тибор Варга је волонтер који помаже мигрантима са Блиског истока већ четири године. Каже да активно учи фарси језик, тренутно зна довољно да може лакше да привуче њихову пажњу и понуди им памфлет о томе какав је менталитет људи који живе на Западу.
Очекује се још један велики талас
„Ево га аутобус“, чује се на сваких пет минута — неки волонтер викне како би обавестио колеге да пристиже још избеглица. Толико често стижу аутобуси. О таксијима и комбијима не треба ни говорити. Кажу да се очекује још један велики талас, с обзиром на то да је последњи такав био у уторак — преко 5.000 избеглица се сјатило на узану Бапску. Прича се да је оформљен још један прихватни центар десетак километара северније, у случају да број избеглица на Бапској буде превелики.
Одвезли смо се у Принциповац и тамо случајно срели министра за рад и социјална и борачка питања Александра Вулина који је обилазио тек постављени камп са десетак великих шатора. Вулин каже да је то уобичајена пракса, да је Србија поставила прихватне центре свугде где се очекује да мигранти могу да се крећу.
А шта са камионџијама?
Са једне стране имамо мигранте, а дуж ауто-пута — километарска колона камиона који више од пет дана чекају у нади да ће ући у Хрватску. То је резултат мера које је Хрватска увела како би смањила број миграната, као да не зна да ти мигранти никад нису ни користили гранични прелаз Батровци, што је и потврдио за Спутњик управник царине Батровци Ненад Вучковић.
Разговарали смо са камионџијама. Они који су били причљиви кажу да су овде од понедељка. Тоалет им је шума, друштво им праве колеге из Турске и Бугарске, а храну су понели са собом, кажу — знали су шта их чека. За пуна три дана, прича један камионџија који превози контејнер пун додатака за сточну храну, померио се 500 метара, и то захваљујући томе што су поједини камиони одустали, углавном они пореклом из наших крајева.
Међутим, елементарних услова нема, тоалети су постављени уз сам гранични прелаз, што значи да они који су при крају колоне треба да превале 20 километара да се дохвате тоалета, па онда исто толико назад у своје јазбине. Хитне помоћи има, видели смо неколико екипа које покушавају да објасне уморним возачима како треба да пију више воде.
Сутра је нови дан
Ово је, међутим, прича о само једном дану, а пред нама је још пуно времена док се ситуација не среди. За камионџије се можда светла будућност назире у измаглици, судећи по изјавама челника ЕУ, међутим највећи проблем и даље остаје нерешив — избеглице. Хоће ли се Европа одважити и понудити конструктивно решење за оволики број људи који су дигли руке од својих домова и кренули да траже пут ка новој кући? Сигурни смо да хоће, јер на овом путу нема назад.
