„Наша мера на граници (са Србијом) можда је била тврда, али она је била у одбрани националних интереса и контроле тока миграната који кроз Србију пролазе без икакве контроле“, рекао је Милановић.
Оваква Милановићева изјава дошла је непосредно након што је из Брисела саопштено да је од Загреба затражено хитно објашњење одлуке о затварању граничних прелаза са Србијом за камионски саобраћај.
Милановић је, како је објављено на сајту хрватске владе, новинарима рекао да му је, пре свега, пред очима интерес и сигурност хрватских грађана.
„Удружења и некакви ситни приватни интереси људи који се понашају као да не живе у Хрватској и као да је најважније њихових 10 или 50 хиљада евра, које су изгубили данас, али ће их надокнадити већ сутра, не понашају се као лојални грађани ове земље. То је непоштено јер и о томе водимо рачуна све време", рекао је хрватски премијер.
Премијер је, како се наводи, казао да интензивно разматра са својим сарадницима могућност укидања мера које је Хрватска морала увести.
„Уз упозорење да ћу се, у сваком следећем тренутку када оценим да је то у хрватском интересу, послужити нечим сличним или истим. Јер друкчије не могу и нећу“, рекао је појаснивши како не жели да, не само хрватске фирме, него и радници у тим фирмама у Србији, пате.
„На манипулације и демагогију из школе Шешеља и Милошевића се нећу освртати. Тога смо се ми у Хрватској нагледали. Док су моји сарадници, попут Ранка Остојића, након ’Олује‘ помагали Србима у Доњем Лапцу, неки други су држали хушкачке говоре у Петрињи и у Глини и тражили да се бомбардују хрватски градови. То је огромна разлика и неће се избрисати док смо живи“, навео је Милановић.
Казао је да ће ситуација с мигрантима потрајати, истичући да је понашање Будимпеште непредвидиво.
„Сад су ставили жицу и на границу према Словенији, дакле унутар Шенгена, што се не да ничиме оправдати или објаснити.“
Поновио је да је прихват 10 хиљада људи у једном дану за Хрватску јако пуно, уколико желимо одржати овакав ред.
„Можемо пуштати људе у поља, као што то ради Србија, али то онда није држава. То је случајна држава, неорганизована држава, која жели ући у Европску унију и јако добро размислити како се мисле понашати у Европској унији, јер ово је за мене јако лош сигнал. Дакле, Хрватска је једина у овом тренутку која тај посао ради на организован начин. Не упоређујемо се с Аустријом и Немачком, које су у десет пута тежој ситуацији од нас зато што ти људи тамо остају“, навео је.
Што се тиче Словеније, рекао је да је она за сада поштеђена, али како је стално у контакту са председником словенске Владе Миром Цераром, те како врло добро зна да су словенски организациони капацитети јако високи. „Та држава итекако функционише.“
