Увевши, наиме, блокаду на својој граници са Србијом — на коју је Србија у среду у поноћ одговорила сопственом блокадом за хрватску робу, а Хрватска онда и блокадом за српски путнички саобраћај — Хрватској је успело да, уместо са својим источним суседом над којим је мислила да има предност чланства у Европској унији, у сукоб уђе са својим великим бриселским братом, Европском унијом. „Мислим да ту нема шта да се преговара“, изјавио је у петак у Београду ЕУ комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан, позвавши на подизање граничних блокада. Из Брисела, портпаролка из Европске комисије Маја Коцијанчич поручила је истовремено да ЕУ од Загреба тражи хитно објашњење одлуке о затварању граничних прелаза са Србијом за камионски саобраћај, „у контексту истраге правне службе ЕУ о могућем кршењу Споразума о стабилизацији и придруживању“ са Србијом од стране Хрватске. „Наше прве процене кажу да постоје озбиљни проблеми у вези са усклађеношћу одлуке хрватске владе са ССП-ом“, прецизирала је.
Србија ту дакле није могла да изгуби, осим оних милиона евра штете од блокираног саобраћаја током протеклих неколико дана. Остало је да попусти или Хрватска, или Европска унија пред Хрватском. Расплет, очекиван, уследио је убрзо. Попустила је Хрватска. У петак у пет после подне, „гранични прелази Бајаково и Товарник отворени су за сав промет, без икаквих ограничења“, саопштила је хрватска влада.
Краткотрајни трговински рат Хрватске и Србије, иначе, уследио је пошто се — после херметичког затварања мађарске границе за избеглице и мигранте са Блиског истока прошлог уторка — избегличка колона која већ месецима пролази кроз Србију, уместо ка Мађарској, преусмерила ка Хрватској. Хрватски систем прихвата и регистрације избеглица, према оценама мађарског шефа дипломатије Петера Сијарта и словеначког премијера Мира Церара, распао се већ за 24 до 48 часова, после чега је Хрватска и почела да оптужује Србију да јој, у договору с Мађарима, прослеђује све избеглице које из Македоније улазе у Србију. И уследила је уцена, у виду затварања граничних прелаза за камионски саобраћај из Србије. „Гранични прелази са Србијом остаће затворени док Србија не промени политику према којој избеглице усмерава само у Хрватску“, био је сасвим отворен хрватски министар унутрашњих послова Ранко Остојић.
Али Србија није променила политику према којој избеглице усмерава само у Хрватску, а Хрватска је своје граничне прелазе отворила.
Значај читаве ове епизоде, међутим, већи је од победе — ако се у тим категоријама уопште може говорити — над хрватском владом Зорана Милановића која је, непромишљено на граници ирационалног, саму себе сатерала у ћошак из кога јој и није било излаза осим попуштањем. Ова хрватска епизода Србији је указала и на барем два, углавном занемарена, а суштински важна момента.
Најпре, с вишемесечним транзитом десетина хиљада избеглица кроз Србију — до овог уторка прошле су их 173 хиљаде — Србија се изборила успешно. Показала је да је, упркос свему, држава чији апарат функционише; сцене хаоса попут оних из Грчке, Македоније, Мађарске, Хрватске… у Србији нису виђене. А управо те сцене, каквих у Србији дакле није било, а у земљама Европске уније јесте, разбијају и бриселску пропаганду о уређености државног система која ће наступити по уласку у ЕУ. Стварност се показала сасвим супротном.
И друго, и подједнако значајно, Србија се показала као земља која је спремна да уђе и у отворени сукоб — ако већ не са читавом Европском унијом, а онда са макар једном њеном чланицом — како би заштитила сопствени интерес, све и ако ЕУ интеграције и даље представљају главни спољнополитички приоритет Србије. Подсетимо ли се пак да је Србија — опет, водећи се сопственим интересом — већ одбила да се придружи ЕУ санкцијама Русији поводом Украјине, и да је (захваљујући опет Русији) одбила британску резолуцију о Сребреници у Савету безбедности Уједињених нација, може се наслутити и да српско-хрватски трговински рат заправо и није био само изоловани инцидент већ наставак једне охрабрујуће, нове тенденције старања за сопствене интересе, насупрот удовољавању туђим…
