Истраживања ће бити вођена у одсеку под називом „Ковачница“, са базом у Харвардском универзитету и Масачусетском технолошком институту, пише „Газимодо“.
Суоснивач лабораторије Роберт Никол пионир је у области примене принципа индустријске производње за измену ДНК. Технологија која се раније примењивала у дешифровању људског генома сада може да сабира гене хиљаду организама, од бактерија у земљи до китова.
Прецизан низ саставних делова ДНК биће генерисан компјутерски у својеврстан цртеж. После тога, генетски низ ће бити смештен у живе ћелије и наставиће да расте у њима.
„Људи користе дарове природе који имају сложене хемијске структуре. Раније су биле ограничене наше могућности у програмирању живих ћелија како бисмо, на пример, произвели материјале који подсећају на дрво или морске ракове, али с новим својствима. Производи синтетичке биологије били су ограничени на мале, органске молекуле. Хоћу да проширим границе генетског инжењеринга ради овладавања могућностима које има природа“, изјавио је Никол у говору посвећеном отварању лабораторије.
У сарадњи с данском компанијом ДСМ, стручњаци лабораторије створили су шест милиона нуклеотида синтетичке ДНК, који заједно чине два генома простих бактерија.
Сада је научно крило Пентагона спремно да настави финансирање у већим размерама.
Организатори пројекта уверавају да ће резултати истраживања бити коришћени у медицини и пољопривреди. Претпоставља се да ће гени који буду подвргнути обради моћи да утичу на бактеријске процесе унутар биљака, смањујући неопходност њиховог ђубрења.
Без обзира на уверавање да су циљеви програма мирољубиви, финансијска средства која даје Пентагон изазивају страховање неких америчких научника.
Професор Френсис Бојл, аутор закона о Биолошком тероризму из 1989. године, рекао је порталу „Ем-Дабл-ју-Си њуз“ да су од времена терористичких напада 11. септембра 2001. године САД потрошиле око 100 милијарди долара за разраду биолошког оружја.
