Срби поробили проевропске Хрвате
О томе колико су та поређења неумесна не вреди ни говорити. Али она нису једина — медији се утркују, намерно или случајно, у дилетантском тумачењу историје. У овом тексту представићемо вам само најзанимљивије фалсификате.
Амерички часопис „Њу рипаблик“, често цитиран у вези са кризом на југоистоку Украјине пише: „Почетком 20. века православне земље Русија и Србија наметнуле су своју власт католичким и прозападним земљама као што су Украјина и Хрватска“.
Чињенице говоре да је Донбас постао део украјинске ССР захваљујући совјетским комунистима, који су били истински православци, па су чак и цркве претварали у фабричке погоне.
То, међутим, није све. Амерички часопис наставља: „Из разумљивих разлога Украјинци и Хрвати су се противили ономе што су они сматрали инвазијом. Ово противљење је резултирало великом подршком фашистима у обе државе. Руска и српска пропаганда су се позивале на митове о хрватским и украјинским фашистима“.
Из овога би ваљда требало да закључимо да је Јасеновац мит који је измислила српска пропаганда, а да је руска измислила стрељање (геноцид) Јевреја, Рома и совјетских ратних заробљеника на Бабином Јару, у којем су, поред хитлероваца, учествовали и украјински колаборационисти.
Поређење Донбаса са РСК је већ фраза. Али, подсећања ради, ево речи заменика председника украјинског парламента Андреја Парубија, који је и бивши секретар Савета безбедности:
„Сви знамо за легендарну операцију ’Олуја‘, којој је претходила операција ’Бљесак‘, када су Хрвати ослобађали своје територије од сличних (становницима Донбаса) сепаратистичких покрета, подржаних од стране Милошевића.“
Српска, геноцид над геноцидима
Украјинско интернет издање „Главред“ је пре неколико недеља објавило чланак „Косовски Донбас“. За разлику од поређења Крима са Косовом, овде су сасвим други ставови:
„Уставне промене које се тичу Донбаса су унапред замишљене како би се игнорисао избор целе Украјине, док је циљ ЗСО да помогне Србији и Косову да направе исправан европски избор. Парадоксално, већина косовских Срба је против таквог избора, али то је већ друго питање“, пише аутор чланка.
Исти аутор, који сматра да ће Украјина и Русија једног дана постати чланице НАТО-а, о дешавањима у БиХ каже да су „босански Срби“ добили територије које су претходно биле очишћенe од представника других народа.
„Срби нису стигли да заврше чишћење дистрикта Брчко, који је стављен под међународну контролу, па су две српске геноцидне територије остале одвојене једна од друге“, пише он, истичући да се Донбас полако претвара у „украјинску Републику Српску“.
Треба поменути да аутор сматра да највећу одговорност за пропаст БиХ сноси „тадашње руководство западних земаља“.
Додик, шеф Новорусије
Са њим се не слаже новинар издања „Главком“, који сматра да је на Криму Русија створила нешто налик Косову.
Своја сазнања новинар црпи, вероватно, из Обамине изјаве да је на Косову 2008. године одржан демократски референдум, која, наравно, није тачна.
Уз то, он игнорише чињеницу да је Крим ове године угостио три милиона туриста и прима огроман новац за обнову инфраструктуре од матичне државе, што се ни на који начин не може упоређивати са јужном српском покрајином.
Изгледа да ни председник Републике Српске Милорад Додик није знао да је на челу „српске Новорусије“, и да је то „енклава Велике Србије“, која може да стави „вето“ на било коју одлуку БиХ. По мишљењу аутора, управо то је разлог „економске стагнације“ и „политичке парализе“ БиХ.
Аутор каже да Кремљ има паклени план да направи БиХ од Украјине. Следећи корак је потпиривање сепаратизма у западној Украјини, да се направи нова „Црна Гора“!
Руским „рушилачким“ плановима очигледно нема краја. Ипак, аутори оваквих текстова морали би да смисле адекватнија поређења — на пример, да Крим није Косово, него Санџак, зато што је Крим био регион са највећим муслиманским становништвом у Украјини. А од Одесе би требало направити АП Босилеград, пошто у Одеској области живи 150 хиљада Бугара.
Српски свет се намеће Хрватима
Један мој познаник, иначе велики поштовалац постмајданске Украјине (али не и њеног руководства), након што је посетио Хрватску као туриста, често пише на друштвеним мрежама да је Домовински рат заправо био резултат покушаја Срба да се Хрватима наметне „српски свет“. Каже да је „српски свет“ куцао на врата Хрватске као што je 20 година касније „руски свет“ куцнуо на украјинска врата. „Али сада је Хрватска просперитетна земља, члан ЕУ и НАТО-а, док се сиромашна Србија неколико пута смањила због свог шовинизма“, пише он.
Узгред, „руски свет“ је израз који је Путин први пут употребио још 2006. године, приликом састанка са културним делатницима. Односи се на све „оне који поштују руску реч и руску културу, у Русији и ван њених граница“. Ако се то има у виду, онда се разбијање ћириличних плоча у Вуковару мора сматрати наметањем „хрватског света“ Србима, као што је и омаловажавање руског језика у Украјини — наметање „украјинског света“ Русима (прим. аутора)
Истини за вољу, све то не значи да су Украјинци и њихови симпатизери одмах по повратку са Мајдана променили однос према Србији. Већину Украјинаца питање „српског света“ занима много мање него, рецимо, сопствени економски проблеми. Као што и већину Срба мало занима „украјинско“ питање. „Мајданске“ Украјинце, међутим, занима европски начин живота, онако како га они виде:
„Желим у ЕУ и чипкасте гаћице, нећу у Царински савез са Русијом“, била је једна од парола током антивладиних демонстрација у Кијеву 2014. године.
Зато се бојим да ће у европском заносу медији створити атмосферу у којој одређени део украјинског друштва заснива свој идентитет не само на мржњи према свему руском (па и гаћама) него и — према српском! Зато што су Срби „агресори“, „сепратисти“, и слично. Тим пре што су неки српски добровољци — или у терминологији влада Србије и Украјине „плаћеници“ — ратовали у Донбасу.
Узгред, предлог српским колегама — ако пишете „проруски сепаратисти“ или „проруски побуњеници“, требало би владу у Приштини да називате „проамеричким сепаратистима“.
