На страну чињеница да ће унутрашња декомпозиција Европе, пре свега хуманистичка, људска, бити сјајан терен за невероватно убрзано јачање деснице, и то оне најстрашније до фашизма, рекао је босански публициста и бивши дипломата Златко Диздаревић у емисији „Свет са Спутњиком“.
— Живи били па видели у наредних месец дана како ће то све скупа да се преломи уколико Европа — мада мислим да је тај тренутак већ изгубљен — не нађе снаге да се придржава принципа које је доста дубиозно прокламовала.
Шта је прави узрок сиријског хаоса?
— Сиријски хаос је само наставак свеукупног хаоса на Блиском истоку, који је саставни део пројекта растурања тог региона у интересу корпорација, банака и западних сила да би се довршила пљачка тамошњих енергетских потенција. По мом дубоком уверењу и искуству, све што се производи као процес дестабилизације Блиског истока и методе које се за то користе, од тероризма, сукоба шиита и сунита, хришћана и муслимана, само су алати у рушењу досадашњег поретка који је тамо постојао како би се обезбедила боља контрола над геостратегијом енергије. Ствар је почела још у Авганистану са талибанима, преко Осаме бин Ладена и Ал Каиде, затим је следећи био Ирак, па Либија. И дошла је на ред Сирија, али проблем је настао што, прво, Асад није хтео да падне, друго што је добио подршку већине људи унутар Сирије, без обзира на то шта се о томе говори. А уз чињеницу да су му помагали и помажу му из својих геостратешких разлога и Русија и Иран, у позадини и Кина, постојала је потпуна несвесност оних који су ушли у операцију рушења Асада да ви не можете уместо аутократе, у име демократије и слободе, да понудите кољаче и терористе какви су ИСИЛ.
Ви сте били један од ретких који су упозоравали на опасности које носи Арапско пролеће.
— Зато што сам Арапско пролеће читао кроз ове чињенице. Све су то тзв. прокси револуције које се дижу са стране и чији је механизам исти — подигну се унутрашње снаге, убаце се обавештајне службе, украде се ентузијазам револуционарних младих људи који су истински веровали да је то то, и у позадини се реализује велики пројекат. Викиликс је објавио документа да је још 2006. амерички амбасадор из Дамаска слао Вашингтону телеграме са врло прецизним плановима обарања владе у Сирији. То су чињенице пред којима се свесно затварају очи. Сирија је по мени наставак великог пројекта рекомпоновања Блиског истока, који је дефинисан у Вашингтону пре 10-15 година. У питању је прављење нових заједница са неупоредиво „лакшим“ владарима а без држава које су до сада — са својима ауторитарним режимима али и са својим јаким системима — постајале препрека да се барел добије „за пет долара“.
Има ли решења сиријског проблема без Асада?
— Решења сиријског проблема нема без Асада. Тај концепт да Асад мора отићи, Асад који није војно поражен, који има какав-такав изборни легитимитет — на последњим изборима је добио више од 80 одсто гласова — и који има најзад довољно моћне савезнике као што су Русија и Иран. Инсистирати на причи да он треба да оде да би се почели разговори је потпуно бесмислено. С друге стране, помало разумем ту позицију Америке. Прво зато што она има огроман проблем са ратификацијом споразума са Ираном у Конгресу и Сенату и Обама мора да направи неке уступке десници. Друго, сваки пут кад се почнете примицати решењу на темељу политичких преговора, јако је битно да се на терену учврсте што снажније преговарачке позиције да би се имало чиме трговати за преговарачким столом.
Како видите улогу Русије у Сирији?
— Русија има своје дугорочне геостратешке и политичке интересе у Сирији, баш као и Америка. Три кључна играча у том региону су Русија, Америка и Иран. А поред економских разлога, имате још једну ствар: језгро терористичких организација и ИСИЛ-а у овом часу су у значајној мери људи са простора који се наслањају на Русију. Зато је за Русију изузетно значајно да заустави раст тог исламског екстремизма и тероризма који се рађа на простору Сирије и Ирака, јер ако се они сутра употребе као снага против њих на Кавказу и около, то је за њих велики проблем.
Како објашњавате феномен ИСИЛ-а? На чему он расте?
— ИСИЛ је једна од основних полуга за дестабилизацију простора у ком треба реализовати своје геостратешке интересе. Функционише на једном врло лукавом моделу који досад није постојао у пракси Ал Каиде, а која није имала амбиције да се представи као држава. ИСИЛ је увео ту компоненту у игру са отварањем митова од пре 600-700 година, о калифату који је требало да постоји, па им неко није дао. И то је један моменат који је другачији од организације професионалаца за терористичка деловања. Они су тамо покренули масе. Те масе су могле да буду покренуте због још једне чињенице која је реална — тај свет је тамо фантастична регрутна база за свако незадовољство управо зато што се кроз ту крађу нафте од стране Запада њима тамо никад није враћао ни минимум онога што је било потребно да се људи образују. С друге стране, то је организација која не почива само на фанатицима него и на врло добро организованим и војно обученим снагама и појединцима који нису могли постати довољно способни да возе „абрамсе“, софистициране тенкове и навођене ракете са курсом од месец-два дана у Турској или Јордану. Према томе, ИСИЛ је свесно, професионално, циљано направљена организација која треба да буде ударна песница у реализацији пројекта.
Слажете ли се да ће решење за Сирију морати да се тражи на линији Америка и Русија?
— Решење за Сирију ће морати да се тражи заустављањем рата. Наравно да ће основни преговарачи бити Америка и Русија, али не треба заборавити ни Иран, који објективно јесте играч у том региону и без ког се ствари не могу решавати. А највећи проблем ће Америци бити како да у овој сиријској причи смири амбиције Саудијске Арабије, Турске и Катара. То су земље које, свака из свог разлога, имају посебно хистерични однос према Сирији и према Асаду.
