Москва је испоручила Естона Кохвера који је због шпијунаже у Русији осуђен на 15 година затвора и новчану казну, а Талин је заузврат ослободио Алексеја Дресена, бившег официра безбедносне полиције Министарства унутрашњих послова Естоније, који је служио казну за достављање података ФСБ-у Русије, осуђеног на 16 година затвора.
Како је саопштио ФСБ, размена је извршена на граничном прелазу Куничина гора у Псковској области на мосту преко реке Пиузе.
Шеф естонског Министарства унутрашњих послова Хано Певкур изјавио је да је председник Естоније Томас Хендрик Илвес помиловао Дресена и тиме омогућио да дође до размене.
Певкур је такође потврдио је да је Кохвер стигао кући и срео се са породицом, а у Естонији истовремено не искључују могућност да ће Кохвер наставити да ради „у служби“.
„Нека се Естон мало одмори, а потом ће сам одлучити шта ће радити даље. У служби се дешавају разни инциденти. Али сада све зависи од њега. Ја не видим проблем, зашто не би могао да настави да ради за нас. Мислим да он има перспективу“, рекао је шеф естонске обавештајне службе Као Арнолд Синисалу.
Бивши шеф ФСБ-а, члан комитета Државне думе за националну безбедност Николај Ковалов сматра да је ова размена оправдана, јер „свако ко је радио за Русију мора да зна да га Русија неће оставити“.
„Мислим да је веома важно да сваки човек који је радио за добробит Русије мора да се осећа безбедно, мора да зна да Русија не оставља и не напушта људе којима је захвална“, рекао је Ковалов.
Заменик шефа Међународног комитета Савета Федерације, пензионисани генерал обавештајне службе Владимир Џабаров такође сматра да је размена оправдана уколико активности сарадника страних обавештајних служби нису нанеле значајну штету систему националне безбедности.
„Друга ствар је ако је он нанео непоправљиву штету држави, у том случају би морао да буде кажњен“, додао је Џабаров.
Кохвер је ухапшен у септембру прошле године у Псковској области. Код њега је пронађена специјална опрема за тајно снимање, пиштољ „таурус“ са мецима и пет хиљада евра. Према оцени руских обавештајних служби, тиме је прекинута естонска „тајна операција“.
Прошлог месеца, руски Окружни суд у Пскову прогласио је Кохвера кривим за шпијунажу, кријумчарење и поседовање оружја, као и недозвољен прелаз државне границе.
Естонске власти су, међутим, тврдиле да је Кохвер киднапован у Естонији у близини граничног прелаза Лухама у Псковској области и под претњом оружјем доведен у Русију.
Рочишта су одржана иза затворених врата, због „осетљивих информација“. Кохвер је осуђен на 15 година затвора и кажњен је са 100 хиљада рубаља. Послат је у Бутирски затвор на одслужење казне.
Адвокат Марко Фејгин, којег је ангажовала Естонија, изјавио је да је Кохвер готово одмах после хапшења признао кривицу и пристао на нагодбу са ФСБ-ом. Адвокати су потврдили да су лично видели документ о споразуму, па су били приморани да одустану од случаја.
Кохвер је касније негирао кривицу, али су високи естонски полицијски званичници признали да је он заиста обављао тајне операције.
Сједињене Државе, Европска унија и НАТО су једногласно захтевали од Русије ослобађање осуђеног, док је руско Министарство иностраних послова такве захтеве назвало „покушајем да се политизује кривични поступак“.
У Талину сада верују да је међународни притисак на Русију одиграо своју улогу у одлуци Москве да се размена изврши.
За Кохвера кажу да је искусни официр и да са обавештајном служби ради од 1991. Пре пет година председник Естоније одликовао га је Крстом Орла петог степена, а јавности је објашњено да је награда уследила за „тајне заслуге“.
Бивши шеф естонске обавештајне службе Алдис Алус за Кохвера је рекао да је „темељан професионалац“, који ради „са душом“ и ужива поштовање својих колега. Естонски председник га назива „херојем“.
О другом размењеном агенту — Дресену, зна се да је од деведесетих година по налогу руске контраобавештајне службе прикупљао информације о активностима обавештајних служби САД и Британије у балтичким земљама.
„За 20 година рада у естонској специјалној служби, Дресен је прикупио и предао Москви огроман број вредних докумената о тајним операцијама ЦИА и Ми-6 против Русије од стране балтичких земаља“, рекао је неименовани извор из руске службе безбедности.
Према његовим речима, захваљујући Дресену откривен је велики број агената страних обавештајних служби који су радили у Русији, а такође су осујећени покушаји западних агената да врбују високе руске чиновнике.
Дресен је 2012. оптужен за издају и осуђен на 16 година затвора. Он је оптужен да је током неколико година прикупљао тајне податке и продавао их ФСБ-у за новац. Естонска истрага претпостављала је да је користио своју супругу као курира. Суд је конфисковао од Дресена скоро 143 хиљаде евра и пребацио их у државну касу.
Kрајем августа Талин је обелоданио да ће поставити ограду дуж границе са Русијом, како би ојачао спољну шенгенску границу.
Ограда са бодљикавом жицом биће постављена дуж 110 километара естонско-руске границе, саопштено је из Талина, а њена градња почеће 2018. године. За то ће из буџета бити издвојен 71 милион евра.
Ограда ће, како је најављено, имати систем надзора, 24 сата дневно.
Међутим, многи реализацију овог амбициозног пројекта доводе у питање, јер ће Естонцима бити тешко да пронађу толико новца, а ЕУ не жели да спонзорише такав подухват.
