„Ми као Црква не бисмо имали ништа против, нама би чак била и част да примимо папу, али имамо у виду огроман број нашег народа који је из Хрватске протеран, а неки и данас живе као избеглице у тешким условима“, рекао је патријарх у интервјуу за портал „Вести онлајн“.
Патријарх је подсетио да су се за време Другог светског рата страшне трагедије догодиле на тим просторима, чак је велики број католичког клира узео учешћа у најгнуснијим делима над српским народом.
„Ми смо били једна црква до половине 11. века и имамо много заједничког. Камо среће да смо ближи једни другима, јер на оном заједничком треба да градимо заједницу од које сигурно не би било штете него користи, али сматрамо да још није време за такву посету“, рекао је патријарх.
Говорећи о канонизацији кардинала Алојзија Степинца, српски патријарх каже да је СПЦ о томе већ све рекла, те да је реч о човеку који је у трагичном времену био на челу Католичке цркве у Хрватској.
„Немамо података, бар јавних, да је ишта учинио да ублажи стање нашега народа у Хрватској и да спречи геноцид који је спроведен над нашим недужним народом, над децом“, навео је Иринеј.
Он је подсетио и да је у селу Млаки, крај Јасеновца, био логор од 20.000 деце, да је Немица, рођена у Бечу, удата за Србина Будисављевића у Загребу, из тог логора извукла 12.000 деце.
„А ми“, казао је патријарх, „немамо ниједан доказ да је кардинал Степинац спасао једно дете“.
„Тамо је спроведен геноцид. Ми не знамо колико је Степинац томе допринео, али знамо да ништа није учинио да не дође до тога. Кажу да постоје нека писма која је писао Павелићу, то вероватно, али јавно нигде није иступио, а примио је највећа одликовања од Павелића у том мутном и тешком времену“, рекао је Иринеј.
У интервјуу, који је поглавар СПЦ дао током посете Канади у функцији администратора Епархије канадске, патријарх је поручио српском народу да, иако су невоље садашњег времена превелике, све је то, каже, тренутно стање, те да ће српски народ показати да је мирољубив народ, народ који зна шта је култура, народ који зна шта је држава и да ће то стање бити промењено, на радост и на корист нашег народа.
Упитан где се данас налази СПЦ, патријарх каже да је она ту где је увек и била са својом мисијом, са својом улогом у народу.
„Она је својом улогом имала значајан допринос у стварању и постојању наше државе и њена улога, ма колико неко имао неко друго мишљење, видна је и позната у нашој историји, нашој култури. Много чега не би било да није било Цркве“, закључио је патријарх.
