1. Зато што је Србија дочекала да неки званичник Европске уније у Београду брани ту исту Србију. И то од Хрватске. Тако нешто се не дешава ни сваке деценије, а не сваке године или сваки дан. Пристојни људи кажу: хвала.
2. Зато што је у пракси показао да је могуће од певца који најављује нови дан стићи до — довиђења и лаку ноћ. Од Кукурику коалиције је за само четири године дошао до лабудове песме. До краја године ће највероватније остварити и сан сваког просечног Србина — тако млад, а већ пензионер. А слично се сличном радује.
3. Зато што је социјалдемократа, а понаша се као десничар. Зато што је председник партије и Владе, а волео би да је стендап комичар. Зато што мора много да ради, а видно је уморан. Нека се одмори.
4. Зато што је рођен у Загребу, одрастао у Загребу, а понаша се као да је провинцијалац. И то онај несигуран у себе и све око себе. Међутим, увек може да послужи као лош показни пример да се у тим годинама и на том месту не доказује ни себи ни другима да си фаца. Такве је хришћански загрлити.
5. Зато што каже да су против њега сви: Србија и Вучић, Мађарска и Орбан, опозиција и Карамарко. О сумњама на чини Видовите Зорке, Тарабића проклетство и утицај слепих мишева из Ђавоље вароши још ништа није изјавио. Он је, дакле, као и српска власт деведесетих. Можда се, као и они, некад врати на власт. Реформисан.
6. Зато што је захваљујући њему и понајвише њему Србија смогла снаге да каже „не“ Европској унији. И да Меркелова на то одћути. Мало ли је?
7. Зато што је можда укњижио који проценат више у анкетама пред парламентарне изборе, али ће му Ивица Тодорић добро запамтити губитак који је претрпео његов ланац „Идеа“ због затварања граница. Према човеку који изгуби спонзора, фер је бити болећив.
8. Зато што ће ући у уџбенике практичне политике. Одељак ће се звати: ако хоћете успех — урадите све супротно. Наиме, он оваквим наступима и односом према Србији, на сваког бојника домовинског рата и разбијача ћириличних табли којег придобије, губи најмање 15 својих присталица.
9. Зато што је остао без Милана Бандића и управе Загреба, онда без Ива Јосиповића и места председника државе, па би после пораза на изборима могао да остане и без странке. Међутим, већ је утро пут ка месту портпарола ХДЗ-а. Бољег гласноговорника од њега неће наћи. А модерни ХДЗ је увек звао Србе у владу.
10. Зато што је баш он, а не неки ХДЗ-овац, доказ да део хрватског друштва није доживео катарзу и да нема намеру ни да је доживи. Острашћени са српске стране воле да имају доказ и упере прст на разлог зашто морају да буду такви. Својски им је то поклонио. А поклону се у зубе не гледа.
