Хоће ли еуфорија која је завладала шпанском покрајином Каталонијом, након што су на локалним изборима освојиле већину странке које се залажу за самосталност, потрајати до референдума о отцепљењу који се најављује за 18 месеци? Или ће се све завршити као у Шкотској?
Иако референдум у Шкотској о осамостаљењу није успео, Лондон је Шкотима (додуше у склопу парламентарних избора) обећао широку аутономију, коју до данас није остварио. Управо због тога Шкоти су најавили могућност новог референдума 2021. године.
Каталонци, који су већински подржали странке присталице независности, већ су наишли на прву препреку — могућност да Мадрид референдум прогласи неуставним. Друга „тиха“ препрека је Европска унија која је, као претходно Шкотима, и Каталонцима поручила да би издвајање из матичних држава аутоматски значило да више нису чланице Уније, и да ако то желе, морају да наново аплицирају за чланство.
Да ли је заиста могуће осамостаљење Каталоније или ће се и њој десити „шкотски сценарио“, и која је улога Европске уније у томе? Да ли различити односи унутар Британије и Шпаније условљавају другачија очекивања од Брисела?
Саговорници Спутњика тврде да се Европска унија не меша у овакве процесе унутар земаља-чланица, али су исто тако сагласни да на неки начин ова дешавања индиректно урушавају идеју ЕУ.
Милан Игрутиновић, научни сарадник Института за европске студије подсећа да је Европска унија поручила да ова унутрашња питања нису тема за њих и да је то Европска комисија јавно истакла још 2014. године.
„На ширем европском плану обичан свет ће ово свакако видети као слабост европског пројекта, јер ако имамо сепаратизам у земљама-чланицама ЕУ, то просто удара на владајућу идеју. Без обзира на правне поделе и то ко шта треба да ради, овим се шири доза нерасположења и песимизма која ће се јако тешко вратити у плус. И то је тај индиректни негативни утицај на ЕУ“, објашњава он, додајући да ЕУ држи извесну дозу амбиваленције према распаду својих држава-чланица, а да бриселска администрација игра „мекано“ против сепаратиста.
Он такође каже и да постоји разлика између третмана и улоге Велике Британије и Шпаније као земаља-чланица ЕУ у Бриселу.
„Интерна шпанска динамика према Бриселу је другачија од Британске. У Шпанији нема ЕУ скептицизма који постоји у Лондону или Енглеској, док је са друге стране Шкотска врло проевропски настројена. То је и била додатна линија поделе у Великој Британији, а та линија поделе не постоји у Шпанији. Мадрид је више од Лондона везан за Брисел и у том смислу можда има више могућности да ’приволи‘ Брисел да се ангажује на страни опстанка јединства Шпаније. Ипак, не мислим да ће Брисел моћи да то преточи у неку подршку или негативне поруке Барселони“, објашњава он.
Душан Пророковић из Фонда за стратешке алтернативе подсећа да у Шпанија постоји известан механизам за заштиту од отцепљења, другим речима, свако изјашњавање мора бити потврђено од стране шпанских институција.
„То може да буде унутрашња криза у Шпанији али не умем да проценим како ће се то одразити на ЕУ, јер не знам како ће се они према томе поставити. У одређеној мери то јесте непријатност за ЕУ, јер ће се дестабилизација Шпаније одразити на неке токове унутар ЕУ“, каже Пророковић, додајући да ако бисмо поредили однос Брисела према Шпанији и Британији, много је мањи простор да се Брисел меша у дешавања унутар Велике Британије.
„У Шпанију верујем да би се укључили доста снажније, али и то је питање, јер је Шпанија озбиљна економска и војна сила, и ти притисци не би изгледали као на ове наше балканске земље“, истиче Пророковић.
Он каже да земље-чланице ЕУ које нису признале Косово могу бити погођение дешавањима у Шпанији јер, како подсећа, осим Каталоније Шпанија има и проблем Баскије, Румунија — Трансилваније, Словачка — јужног дела Словачке који већински насељавају Мађари. Кипар има проблем северног Кипра, Грчка због питања Ћамурије које насељавају Албанци, а које се, напомиње Пророковић, повремено и отвара у њиховој јавности.
Пророковић је склон да све гласнији сепаратизам у земљама-чланицама ЕУ припише њеном концепту регионализације држава уз подсећање да готово све европске државе имају неку врсту поделе на регионе, жупаније или регије.
„Када се једном крене са тим процесом, ту се тешко зауставља и врло га је тешко контролисати, и ово је логична последица тога“, закључује Пророковић.
Шпанска штампа после исхода избора у Каталонији истиче да Каталонци иду јасно ка независности и да неће насести на понуде — „нови статус и већа аутономија“, као што је био случај са Шкотском, али и да је ЕУ сада добила нову главобољу.
