„Повећање ризика од потапања у наредним деценијама велика је претња за житеље Њујорка и Њу Џерзија, посебно ако се има у виду да је то густо насељен регион, у којем су концентрисане економија и инфраструктура земље. Наше истраживање показује да су нам неопходна конкретна решења за предупређивање ових ризика и за заштиту становништва од последица поплава“, изјавио је Бенџамин Хортон из Рутгерског универзитета у Њу Браунсвику.
Хортон и његове колеге су до овог закључка дошли проучавајући како се мењао ниво мора у последња два миленијума у околини Њујорка и Њу Џерзија и упоређујући ове показатеље с варирањем нивоа активности урагана на Атлантику у последњих хиљаду година.
Научници објашњавају да су утврдили историју колебања нивоа мора и утицаја урагана на њега у западном делу Атлантског океана, захваљујући ископавањима у јужном делу Њу Џерзија, где су били пронађени фосили једноћелијских алги које су доспевале на обалу с плимама и осекама.
Користећи овај палеоклиматски „летопис“ као полазну тачку, научници су израдили компјутерски модел климе Њујорка и његове околине, који им је помогао да процене колико често велики урагани погађају овај део САД.
Њихови прорачуни су показали да су се у прединдустријској епохи моћне непогоде, које су повремено потапале приобалне регионе слојем воде дебелим два до два и по метра, веома ретко појављивале у близини обала Њујорка и Њу Џерзија — отприлике једном у 500 година. У последњих 50 година ситуација се драматично променила — сада би слични потопи, према речима Хортона и његових колега, могли да се дешавају једном у 25 година. За то постоји неколико разлога повезаних с антропогеним променама и природним колебањима климе.
Главни разлог интензивирања олуја у будућности јесте то што ниво мора последњих година муњевито да расте услед глобалног отопљавања и других антропогених фактора. Раст нивоа мора готово за 1,5 метар повећава минимум до ког се подиже Атлантик у време олује. Захваљујући томе, савремене олује ће потапати већу територију него пре три или четири века.
Поред тога, број јаких, као и број кратких и слабих али дуготрајних урагана на Атлантику, приметно ће се повећати у наредним годинама из сличних разлога, што још више повећава вероватноћу потапања приобаља Њујорка и Њу Џерзија.
Хортон и његове колеге сматрају да власти ових градова треба озбиљно да схвате ову претњу и да већ данас, када је у ураганској активности Атлантика неочекивано наступило привремено затишје, почну да предузимају мере у вези са тим.
