Поред тога, ЕУ нема капацитета за геополитичку игру на постсовјетском простору због разлике између тога шта желе њене институције, шта државе-чланице, као и да у решавању конфликата треба да учествује јединствено.
Учесници су закључили да би државе-чланице ЕУ требало да се издигну изнад појединачних националних интереса и заједнички приступе развоју европске дипломатије. Асле Тоје са Норвешког Нобеловог института у Ослу каже да се сви слажу да би ЕУ требало да има спољну политику, указујући на то да постоји неслагање око тога како она треба да изгледа. Он је пренео и да је висока представница за спољну и безбедносну политику ЕУ Федерика Могерини најавила за следећу годину нову стратегију спољне политике.
Учесници форума сматрају и да ЕУ нема капацитет за геополитичку игру на постсовјетском простору због, а према речима Кристијана Нитиу из Лондонске школе економије, то се највише се види у томе како функционише заједничка безбедносна и одбрамбена политика, која се коси са могућностима ЕУ да се бори са такозваним „замрзнутим“ конфликтима на истоку Европе.
„Политика ЕУ према Русији је на почетку украјинске кризе била подељена и слаба. ЕУ није узимала намере Русије у обзир. Како је криза напредовала, ЕУ је постајала све свеснија намере Русије, и учврстила је своју политику која се одразила увођењем санкција. Међутим, највећи проблем је настао због тога што ЕУ није сматрала Русију једнаком себи, и стога се Москва окренула Азији, правећи Евроазијску унију“, сматра Нитиу.
Он је такође истакао да је за разлику од Медитерана, где ЕУ делује као једини актер, на истоку је Русија веома важан актер и није вољна да препусти своју доминацију у региону, а као главни разлог за промену приступа ЕУ ка Русији навео је управо учешће Русије у конфликту са Украјином.
На Безбедносном форуму је такође било речи и о мигрантској кризи, а према речима учесника управо је она показала недовољну спремност држава-чланица да пруступе решавању безбедносних претњи. Према речима сараднице немачке Пословне школе Херти Монике Сус, мигрантска криза је показала слабости и спољне и унутрашње политике ЕУ. „Прилично сам сигурна да ће Европа превазићи кризу, али питање је шта ће остати након кризе, имајући у виду да она може потрајати и наредних пет година. Главно питање је како интегрисати мигранте у Европску унију с обзиром да земаља које могу то да ураде има свега неколико, док многе друге немају ни идеју како то да изведу. То ће бити сасвим другачија ЕУ за 10 година“, каже она.
Говорећи о проширењу Европске уније, Моника Сус верује да у наредних 10 година до тога неће доћи. Она сматра да ће се у међувремену пронаћи неки другачији модел интеграције унутар ЕУ, можда нека врсте асоцијације за балканске државе. Међутим, Србија не треба да очекује потпуно чланство. „У сваком случају, важно је да је процес покренут јер је то важно за вашу земљу и друштво да наставите пут реформи јер ће то допринети вашој земљи неважно да ли ћете у неком догледном времену постати чланица ЕУ или не“, каже она.
На 5. Београдском безбедносном форуму, који траје до 2. октобра, биће одржано близу 20 панела и округлих столова. Циљ Форума, према речима организатора, јесте да се понуди одговор на питање како Европа, али и читав свет треба да се суоче са изазовима који, чини се, руше све оно што је савремени свет до сада узимао као доктрину.
