Жбогар је у изјави Танјугу, уочи панела „Косово и Србија — колико још до нормализације“, на петом Београдском безбедносном форуму, истакао да не види препреке за формирање ЗСО, упркос противљењу опозиције и јавног мнења на Косову.
„Уредба се тренутно припрема на Влади Косова и имамо гаранције да су спремни да иду даље и да је усвоје, како је и било договорено у Бриселу. И ту не видимо потешкоће, нити смо забринути да се то неће догодити“, истакао је Жбогар.
Ипак, приметио је он, косовска влада има много потешкоћа са опозицијом и јавним мнењем око ЗСО и шта она представља, али да то не може да спречи формирање заједнице.
„Можда може да отежа, али мислим да не може да спречи усвајање уредбе и формирање ЗСО, јер Влада ипак има две трећине у косовском парламенту“, рекао је Жбогар.
Када је реч о нормализацији односа између Срба и Албанаца на Косову и Метохији, Жбогар сматра да је већ много урађено по том питању потписивањем Бриселског споразума, изборима за градоначелнике које признају и Београд и Приштина, интеграцијом полиције, а ускоро у правосуђа…
„Али има још много тога да се уради, јер, у исто време када договоримо овакве ствари у Бриселу, Ђурићу се брани да дође на Косово или Србија иде у офанзиву забране учлањења Косова у Унедко или у неке спортске институције“, рекао је Жбогар.
Према његовим речима, то шаље чудне сигнале становништву на КиМ, са обе стране.
„Можда би поред дијалога који имамо у Бриселу, разговоре требало да спустимо на нижи ниво, да има више сарадње међу младима који не знају много једни о другима, већ чују само лоше ствари и немају никакво искуство суживота“, сматра Жбогар.
Он је као добар пример навео сарадњу косовске и српске привредне коморе.
„Баш смо данас имали састанак. Довели су велики број српских фирми на пољопривредни сајам у Приштини. Ако би било више тих нормалних односа и сарадње између Приштине и Београда, онда би људи видели да идемо ка нормализацији“, закључио је Жбогар.
Пети Београдски безбедносни форум, посвећен теми „Може ли Европа редефинисати себе?“ почео је данас академском дебатом, која се одвија у партнерству са Фондацијом „Фридрих Еберт“, на тему „Да ли је ЕУ потребна спољна политика?“.
Циљ организатора Форума, Београдског фонда за политичку изузетност, Београдског центра за безбедносну политику и Европског покрета у Србији, јесте да се понуди одговор на питање како Европа, али и читав свет треба да се суоче са изазовима који, чини се, руше све оно што је савремени свет до сада узимао као доктрину.
На 5. Београдском безбедносном форуму, који траје до 2. октобра, биће одржано приближно 20 панела и округлих столова, а учествују бројни регионални и европски званичници, те окупља око 100 експерата.
