Вучић је поручио да Србија и Западни Балкан поново заслужују политичку пажњу Вашингтона и подршку да убрзају европске интеграције, реше отворене билатералне спорове који стоје на путу европских интеграција, привуку стране инвестиције и реше актуелну избегличку кризу.
„САД не могу оставити Западни Балкан као ’недовршен посао‘, већ морају крунисати вишедеценијске напоре региона обновљеним просперитетом, реинтеграцијом и европским интеграцијама“, навео је Вучић.
Упркос недавним успесима у реинтеграцији Западног Балкана, махом кроз Берлински процес и самите Западног Балкана, још много тога мора да буде урађено, подвукао је Вучић.
Премијер је навео да смо свесни да се површна и погрешна слика Балкана као „буре барута Европе“ неће променити сама од себе и подвукао је да је Србија инвестирала много политичке енергије у помирење на Балкану.
Он је навео да су демократске власти у Србији одлучне да реше све неизмирене разлике, чак и једнострано проглашену независност Косова, на европски начин — кроз дијалог.
Вучић је подсетио да је у јулу био домаћин трочланом Председништву БиХ у Београду на састанку са којег је послата порука мира и помирења, иако је пре тога био каменован у Сребреници док је одавао пошту бошњачким жртвама у Поточарима.
„Као светионик политике помирења у региону, односи Србије и Албаније су ушли у нову еру зближавања након прве билатералне посете која је уследила после 70 година“, навео је Вучић.
Вучић је додао и да је предложио заједнички дан сећања на све жртве конфликата деведесетих година на територији бивше Југославије, који би могао бити симболичан корак у превазилажењу трагедија и обликовању европске будућности за нове генерације на Западном Балкану, као и отварање регионалне канцеларије за младе на Западном Балкану.
Вучић је у тексту навео да је кроз историју Србија била одан пријатељ САД и да су се две земље бориле у оба светска рата раме уз раме.
Од 2000. године, Београд и Вашингтон су, навео је, заједнички отклањали узроке и последице „аномалија“ до којих је дошло у билатералним односима после НАТО интервенције 1999. године, али и градили нове односе засноване на обостраном поверењу и заједничким интересима, борећи се против организованог криминала, трговине дрогом и тероризма и градећи стабилност и просперитет на Западном Балкану.
Вучић је подсетио да је Србија 2006. године приступила НАТО програму Партнерство за мир, као и да је у јануару потписан индивидуални партнерски акциони план са НАТО–ом.
Додао је и да око 300 чланова Војске Србије учествује у различитим мисијама Уједињених нација на Медитерану, на Блиском истоку и у Африци, а од 2011. године и у мисијама ЕУ.
„Србија данас игра значајну улогу у ублажавању хуманитарне кризе без преседана због прилива избеглица које се балканском рутом крећу ка Европској унији“, навео је Вучић.
Вучић је подсетио и да је Влада Србије увела сет структурних реформи које су дале прве резултате, будући да је јавна потрошња смањена за 2,2 одсто, незапосленост за 2,4 процента, а фискални дефицит за значајних 45,5 одсто годишње.
Како је рекао, циљ амбициозног плана реформи јавног сектора је развој професионалне управе која ће моћи да се ухвати у коштац са реформама и да реши нормативне изазове европских интеграција.
Вучић је истакао да су у претходних 15 година Београд и Вашингтон направили солидну основу за изградњу узајамно корисних односа за 21. век.
И док се, навео је Вучић, Београд и Вашингтон фокусирају на стварање јачих билатералних веза, стремећи истим вредностима и интересима, све је више америчких компанија, као и њихових европских партнера, које долазе у Србију.
