„Наравно, Русија и Европа нису близу разрешења несугласица о Украјини. Ипак, конфликт ће ући у фазу када размишљање да ЕУ може да ослаби санкције Русији почетком следеће године, не изгледа нимало чудно“, сматрају аналитичари „Стратфора“.
Заједно са тим, европске земље, како наводе експерти, веома опрезно прате акције Русије у Сирији.
„Пошто САД и Русија у овом тренутку спроводе супротне планове у Сирији, за ЕУ постаје политички тешко да ослаби санкције, јер то ставља црту између ЕУ и САД и њихова различита гледишта на руску политику. Европска позиција је чак и више замагљена, јер европске земље такође имају сопствене замисли како да се реши сиријска криза“, наводи се у чланку.
Осим тога, са тачке гледишта аналитичара, већина европских земаља ћути делимично због напетих односа са САД, делимично због тога што „различите државе поседују различите погледе на Сирију и објављивање тих различитости може поткопати јединство“.
Како наводи „Стратфор“, неке изјаве европских политичара су биле уздржане, али са подршком руској операцији у Сирији.
САД, са своје стране, настављају аналитичари, изјавиле су да се не залажу само против увлачења европских земаља у операције у Сирији, већ и против разговора о сиријској теми са Русијом.
„Вашингтон се плаши да би Европа могла на крају да подржи руску операцију у региону и на такав начин поткопа напоре САД. Ипак, Европљани су неодвојиви део догађаја“, пише „Стратфор“, подсећајући да је управо у ЕУ стигло највише избеглица из зоне сукоба.
Аутори чланка пишу да се Русија показује као снага која може да реши сиријски конфликт, што је идеја која привлачи Европљане. Експерти подсећају да је такав сценарио био реализован 2013. године, када је Русија изашла са предлогом за решавање кризе, везану за коришћење хемијског оружја. Тада, подсећају аутори, многе европске земље подржале руске планове, провоцирајући неку напетост са САД.
