У оваквим условима, руски авиони би могли да одиграју веома важну улогу. Заједничко деловање руске авијације и војне технике коју је Сирија према претходним уговорима добила од Русије, уз деловање сиријске копнене војске у будућности, могли би успешно да очисте енклаве од терориста и да их задрже на турској, односно јорданској граници.
Затим би руска авијација и сиријска војска кренуле ка истоку земље, где би, у пустињи, терористи Исламске државе постали идеалне мете за руске Војно-ваздухопловне снаге (ВВС).
У чему је успех руске авијације? Осим обичних, руски авиони користе такозване „корективне авијационе бомбе“ КАБ-500 са ласерским и сателитским навођењем. Ове бомбе погађају са великом прецизношћу, без обзира на временске услове или доба дана, а наводи их руски систем ГЛОНАСС.
Као што је сликовито рекао један од техничара на аеродрому у близини Латакије: „Бомба може да погоди дршку лопате ако она стоји вертикално“.
ГЛОНАСС омогућава руској авијацији да буде потпуно независна од Америке, односно да бомбардује позиције терориста независно од система џи-пи-ес (GPS).
То је важно јер, како је недавно изјавио један од руководилаца Ваздушно-космичких снага Руске Федерације генерал-мајор Анатолиј Нестенчук, систем џи-пи-ес може бити „хакован“, односно може намерно давати погрешне смернице. Према речима Нестенчука, прецизност система ГЛОНАСС је 3-5 метара, а ни џи-пи-ес нема боље перформансе.
Војни аналитичар Александар Богатирјев указује да руске ВВС користе и друге видове високопрецизног оружја, а када западни медији пишу о недовољно савременим технологијама руске авијације, „или то намерно раде или немају тачне информације“, што је по речима експерта логично, „с обзиром на то да подаци који се тичу високопрецизног оружја и јесу државна тајна“:
„Без сумње, ми имамо довољно оружја које не заостаје за западним технологијама. Има елемената по којима је руско чак и боље. Осим тога, приметио бих да нашу операцију у Сирији чaк и не би требало назвати операцијом у правом смислу те речи. Званично, негде око 50 авиона и хеликоптера делује на терену. Морамо се овде сложити да је то за наше Оружане снаге заиста ситница, уколико бисмо то поредили са цифрама или обимом војске којима ми располажемо у случају рата са озбиљнијим противницима“, објашњава Богатирјев.
Он напомиње да се бомбардовање спроводи са висине од 5.000 метара, што значи да су авиони заправо недостижни за мобилне противваздушне ракетне системе попут „игле“ „стреле“ или „стрингера“.
„Ови системи делују, по правилу на висинама до 3,5 хиљада метара. Зато су за њих наши авиони у принципу недостижни. Само када би ИД набавила сложеније и озбиљније системе, онда би могла постојати опасност. Али, на пример, за авионе Су-34 максимална висина је до 17 хиљада. Уз то, руски пилоти су веома добро обучени: авиони полећу ка мору, висину постижу над водом, како их нико не би могао оборити у том тренутку, и тек када постигну жељену висину, крећу ка територији на којој се налазе терористи. Све оно како су учили током школовања на академији“, прецизира Богатирјев.
Исламска држава (засад) нема своју авијацију. Ипак, ако бисмо чисто теоретски размотрили случај да је имају, опет би руска ескадрила била надмоћнија јер би руским бомбардерима у помоћ пришли и Су-25.
