Украјинске власти заказале су локалне изборе за 25. октобар. Власти самопроглашене Луганске народне републике припремале су се да изборе одрже 1. новембра, а у Доњецкој народној републици требало је да избори буду одржани 18. октобра. Политички представници ДНР и ЛНР на минским преговорима у уторак су објавили да су власти република спремне да одложе изборе за следећу годину.
Нова нада
Портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је да Москва поздравља ову одлуку ДНР и ЛНР.
Председник Француске Франсоа Оланд, како се наводи у саопштењу из Јелисејске палате, такође је позитивно оценио ову одлуку, док председник Украјине Петро Порошенко сматра да одлагање избора у Донбасу отвара пут ка враћању Украјине у регион уз помоћ избора по украјинском законодавсву.
Портпарол шефице европске дипломатије Федерике Могерини послао је саопштење у којем је наведено да одлука ДНР и ЛНР улива наду да ће бити пронађено политичко решење сукоба. „Уз недавно постигнут договор о повлачењу наоружања малог калибра ово саопштење даје наду да ће бити трајно политички решен сукоб“, наведено је у саопштењу.
И САД су поздравиле одлуку ДНР и ЛНР о одлагању локалних избора, као и додатни споразум о повлачењу наоружања. Представник америчког Стејт департмента Мајк Тонер изјавио је да житељи истока Украјине заслужују изборе у складу с међународним стандардима и у складу с украјинским законодавством, под надзором ОЕБС-а.
Он је додао да САД поздрављају споразум о повлачењу тешког наоружања и навео да је „изузетно важно да ОЕБС има потпуни приступ, укључујући границу с Руском Федерацијом“.
Представница Кијева у трилатералној контакт групи за решавање ситуације у Донбасу Дарја Олифер саопштила је да Кијев позитивно оцењује одлуку самопроглашених република. „Овај корак ће омогућити да се одрже поштени, законити и праведни избори у рејонима Доњецка и Луганска на основу изборног законодавства Украјине и уз поштовање захтева ОЕБС-а, што у потпуности одговара Минском споразуму и договором који су постигли лидери ’нормандијске четворке’ у Паризу 2. октобра“, пише у саопштењу објављеном на фејсбук страници Олиферове.
Извор близак разговорима саопштио је да је услов за одлагање избора било одустајање Кијева од војне операције у Донбасу.
Представник Кијева у подгрупи за хуманитарна питања Ирина Герашченко нагласила је да нови датум избора треба да одреди Врховна рада Украјине.
Пут ка дијалогу
Први заменик шефа одбрамбеног комитета Савета Федерације Франц Клинцевич рекао је новинарима да је одлука власти Донбаса о одлагању локалних избора за следећу годину донета после консултација с Русијом, али да то принципијелно не мења ситуацију и да Кијев сада мора да сарађује с устаницима. Судећи по свему, кијевске власти не намеравају да воде директан дијалог с устаницима, али, како је рекао сенатор, аргументе да то не чине практично више немају. Одлагање избора избило им је и последњи аргумент, рекао је Клинцевич.
Шеф комитета Државне думе за послове Заједнице независних држава, евроазијску интеграцију и везе са сународницима Леонид Слуцки рекао је да одлагање избора показује вољу ДНР и ЛНР да се испуни Мински споразум. „Надајмо се да ће украјинске власти прекинути да имитирају испуњавање ’Минска 2’ и да ће наставити неопходне напоре у реализацији париског договора како би избори у Доњецку и Луганску били одржан и како би републике, најзад, добиле посебан статус“, рекао је Слуцки.
Укидање санкција
Руски експерти сматрају да ће се одлука власти ДНР и ЛНР позитивно одразити на ситуацију са санкцијама против Русије. Политиколог Кирил Коктиш сматра да је могуће да ће Запад избећи непосредно повезивање укидања санкција с испуњењем Минског споразума, у случају да Кијев отворено саботира тај договор.
„Антируске санкције повезане су с Минским споразумом, односно с његовим испуњавањем. Ако се узме у обзир последњи сусрет у ’нормандијском формату’ у Паризу, притисак Европе на Кијев је појачан. Какав ће он бити у будућности видећемо, али мислим да за оно што не буде испунио Кијев више неће оптуживати Русију. Постоји извесна вероватноћа да ако Кијев почне отворено да саботира Мински споразум, укидање санкција Русији неће бити директно условљено испуњењем одредби тог документа“, уверен је експерт.
Политиколог Алексеј Мартинов рекао је да последњи догађаји у вези с украјинском кризом омогућавају да се прогнозира одустајање европских земаља од дела санкција против Русије крајем године. „Што се тиче хистерије водећих европских земаља, уверен сам да ће оне мењати своје мишљење о санкционој политици против Русије. Практично сам уверен да ће до краја године низ санкција бити укинут“, рекао је Мартинов.
„Кијев се сада, у суштини, налази пред избором, у којем свака његова акција може да буде губитак. Ако почне да испуњава Мински споразум, то ће значити реалну промену уставног система у земљи, захтеваће низ дубоких реформи, и најзад, то ће довести или до тога да власт у Украјини саму себе ограничи или да буде смењена“, сматра заменик директора Центра за украјинистику и белорусистику Московског државног универзитета Богдан Беспаљко.
Овај аналитичар није искључио могућност да следеће године, када рок важења Минског споразума буде истекао, „Кијев заузме курс жестоког притиска на ДНР и ЛНР, њихову блокаду, па чак и војно решавање конфликта. „У том случају Кијев ће наићи на супротстављање Русије, Француске и Немачке које не подржавају војно решење сукоба“, навео је он.
