Србија и Албанија нису никада имале боље политичке односе, а једино што им се сада испречило на путу јесу један дрон са заставом „Велике Албаније“ на фудбалској утакмици Србија — Албанија у Београду, и једна каменица бачена на аутобус српских фудбалера у Тирани, уочи нове утакмице два тима.
Споља гледано, и поред свих провокација углавном са албанске стране, Београд је успео да, да тако кажемо, „одледи“ политичке односе са Албанијом. Међутим, чини се да се званична политика Тиране, која се такође наводно залаже за добре односе са Србијом, разликује од оне која је на терену. Фудбалере Србије у Тирани су дочекале не само каменице, иако је ангажовано никад веће полицијско обезбеђење, већ и заставе „Велике Албаније“, погрдне речи али и претње.
Шта је права слика односа двеју земаља: каменица и дрон, или званични односи које нам презентују албански и српски премијер Еди Рама и Александар Вучић?
Фадил Лепаја, директор Института за балканске студије у Приштини, за Спутњик каже да су и једно и друго слика односа двеју земаља.
„Постоји још људи који се поводе са обе стране, али постоји и добра политичка воља, опет са обе стране, да се ти односи промене, да тај европски дух између земаља и народа стварно буде присутан међу нама“, каже Лепаја додајући да није добра вест што је српски премијер Александар Вучић одлучио да не иде на утакмицу, јер би његов одлазак био корак у добром правцу.
Лепаја не види ништа спорно ни у томе што је албански амбасадор у Србији одбио да прими протестну ноту због напада на српске играче у Тирани, јер како каже, нико ништа не може сто одсто да гарантује и ако неко хоће да прави проблем, он то може. Албанија је, каже Лепаја, направила много тога да атмосфера и безбедност буду на нивоу и да све прође као спортски догађај.
„Мислим да и господин Рама и господин Вучић иду у добром правцу и да покушавају да дају пример другачије комуникације двеју држава које нису увек биле пријатељски настројене. Србија није имала толико проблема са Албанијом као што је имала са Косовом, али сада ни Албанија није индиферентна према ономе што се дешава на Косову. Они покушавају да све то сагледају неком другом реториком и мислим да је то добро“, верује Лепаја.
Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, о свему овоме има потпуно супротно мишљење.
„Дипломатски односи Србије и Албаније су површина стварних односа. То је нешто што представаља козметички обрађено лице, а оно врло чето не одговара реалности и то се види по утакмицама. Причамо о унапређењу односа и оно је можда формалне природе, али суштински односи су јако лоши, посебно са албанске стране“, каже Анђелковић.
Он додаје да код Срба још увек сигурно постоји доза одбојности за све што су нам чинили, али нема мржње.
„На албанској страни постоји озбиљна мржња за коју је само питање тренутка када ће доживети ерупцију. То видимо и на овој актуелној утакмици, али и са пуштањем дрона. Албанци, који су навикли да буду политички миљеници Запада, не схватају да је дошло време да се обуздају и да се понашају цивилизовано. Они глуме такво понашање повремено, али њихово право лице се види чим изгубе мало нерава“, уверен је Анђелковић.
