Аналитичар телевизијског канала „Раша тудеј“ Тим Керби, рођен у САД, провео је недељу дана у руској флоти, а потом је изнео утиске о томе на свом блогу.
Потпуни фијаско: Американац у Војно-морнаричкој флоти РФ
Ваздух је испуњен слабашним димом. Чују се пуцњи аутоматских пушака. Један од војника трчи, а онда пада: није добро проценио висину цеви коју је требало да прескочи. Његово гломазно тело од сто килограма, опасано тешким панциром, обрушава се на земљу, лице му се зарива у песак. Осећа бол у левој нози.
Тај војник сам ја. Страни „пропали војник“ који је добио могућност да служи у руској флоти — као учесник ријалитија.
Вероватно мислите да следи реклама за војну службу по уговору. У стилу: „Ако глупи Американац може да служи војску, зашто се ви, паметни Руси, тресете? Потпишите уговор већ данас!“ Не, неће бити такве рекламе. Ја нисам могао да прођем службу како доликује, те нећу говорити да је то дивно и красно. Ипак, спреман сам да вам причам о свом искуству.
Пружена ми је могућност да будем једини Американац (који притом не уме да плива) у Војно-морнаричкој флоти Руске Федерације само зато што као радијски водитељ учествујем у пројекту у ком се сваке године у армију шаље шесторица људи који су одслужили војни рок и шесторица који никада нису били у војсци. Они треба својој земљи да покажу да су за кратко време способни да постану прави војници.
Наравно, ја сам у том програму био најгори, због чега сам се стидео. Ипак, ова страшна недеља у армији подстакла ме је на размишљање и омогућила ми је да променим однос према војној служби: неки митови су развејани, а неке представе су потврђене.
Очекивање: Исхрана подношљива. Реалност: Исхрана одлична!
Сви учесници пројекта који су служили војску пре 10-15 година једногласно су потврдили: оно чиме су их онда хранили тешко се могло назвати храном за људе. Данас је све другачије. Радим у Москви на два места и смело могу да тврдим да је војничка храна боља него у нашим мензама. Наравно, свака полуфабричка храна је далеко од идеалне, али су пакети које добијају у војсци много укуснији и, наравно, здравији, од замрзнутих и конзервираних деликатеса у продавницама у Москви.
Очекивање: Руска војска је велика сила. Реалност: Руска војска јесте велика сила!
Почев од времена првих древноруских кнезова, Русија је много пута доказала да је кадра да се заштити. Да није било легендарног херојства руских војника, Русија не би успела да изађе на светску позорницу и да се одржи као велика цивилизација.
Руси са задовољством демонстрирају снагу и храброст своје војске како би задивили наивне странце. Ја одавно живим у Русији и много пута сам празновао 9. мај. У току сам. Да бих описао своја осећања у вези с ефикасношћу руских војника, цитираћу оно што сам рекао у радијском програму: „Видим пред собом два аутомобила марке ’ферари‘ (то су старији официри), а поред њих је косилица за траву (то сам ја)“.
Најужаснија ситуација за мушкарца јесте да не буде алфа-мужјак. Осећај непримерености ме је просто убијао. Један од војника је изгледао управо као Сталоне — и глас, и гестови… Ако сви руски војници личе на војнике моје јединице, онда Руси немају чега да се боје.
Очекивање: Касарна је шупа или барака из Солжењицинових књига. Реалност: Касарна подсећа на америчко универзитетско насеље.
Један од главних разлога због чега ништа нисам постигао у армији јесте мој менталитет, или, боље речено, психологија усамљеног вука. Било ми је непријатно да стојим у огромној заједничкој купаоници с момцима голим као што сам и ја. Због тога сам био пријатно изненађен када сам видео да су тушеви размештени у одвојеним кабинама. Пре доласка замишљао сам војнички тоалет као бетонску шупу с рупом, а испоставило се да је прилично пристојан, а чак и чува приватност. Ако су у свим руским касарнама такви услови, то веома олакшава службу.
Кревети су били веома удобни. У касарни су биле и три веш-машине и филтер за воду. Био је и чајник. Али нисмо имали времена да их користимо: били смо заузети по цео дан.
Очекивање: У војску зову само мушкарце. Реалност: Жене такође служе отаџбини.
У војсци је човек стално заузет: не може да спава колико жели, нема више од десет минута за јело, све време је у покрету. Војник је потчињен режиму: као и мајка која доји бебу (она такође не спава и све време је принуђена да нешто ради). Жене Русије, знајте: ваше „служење домовини“ веома подсећа на војничко.
Очекивање: У војсци се практикује сурова психолошка манипулација. Реалност: Манипулације има, али није сурова.
Сматра се да су основе методике васпитавања војника у савременим армијама света постављене у Пруској, у време Фридриха Другог. Главе регрута се брију како би се уништила њихова индивидуалност, на њих се виче, застрашују се — по плану Фридриха „редови треба да се боје својих официра више него непријатеља“. Чак су и древни Римљани знали да кукавице треба немилосрдно кажњавати како би се остали борили до последњег. Много пре Фројда генерали су схватили ефикасност бруталне психолошке манипулације за стварање моћне армије.
То сам очекивао. Професионалног мађионичара тешко је задивити примитивним триковима. Пошто све знам о методама информационог рата и о деловању меке силе у политици, тешко ме је приморати да се потчињавам фразама типа: „Ако не претрчиш раздаљину брже, испаштаће цео вод“. Када схватим да мноме манипулишу, у мом мозгу се укључује режим супротстављања. Тако сам подсвесно ратовао против „Фридриха“ целе своје војничке недеље.
Очекивање: Официри у војницима виде роботе. Реалност: Официри у војницима виде синове.
Нисам служио у америчкој армији, тако да сам очекивао, као у филму „Оловни ковчег“, да су наредници зле психопате, који се наслађују патњама својих потчињених, да користе сваку могућност да их понизе и строго казне.
Наредници се према нама нису понашали као психопате-диктатори него као строги очеви који су од нас желели да направе боље људе. Њихов главни циљ је био побољшање квалитета војске.
Очекивање: Биће војничких вицева и хумора. Реалност: Много војничких вицева и хумора.
Пријатељ ми је једном рекао да сви становници Кливленда имају смисао за хумор јер им је тако лакше да подносе тескобе живота. Вероватно је у војсци такође тешко живети као и у Кливленду јер овде има много вицева, анегдота, па чак и сарказма. Увек сам са собом носио 10 килограма сарказма и црног хумора и у том смислу сам — прави руски војник!
