Нова епизода у дестабилизацији Блиског истока догодила се у суботу у Анкари, када је у самоубилачком нападу убијено, према још непотпуним званичним подацима, 97 особа и повређено више од петсто.
Две камиказе су активирале пет килограма експлозива „обогаћеног“ металним куглицама које су повећале разорну моћ.
Бомбе су експлодирале испред главне железничке станице, где се окупило око 10.000 присталица опозиционих партија на демонстрацијама против Владе у Анкари.
Одмах после напада, турске власти су изнеле тезу о могућим починиоцима и упериле прстом на Курде из Радничке партије Курдистана (ПКК) која је за Анкару терористичка организација, као и на опозиционе револуционарне левичарске партије и Исламску државу.
Теза о Курдима је мало вероватна пошто је ПКК своје нападе увек усмеравала на јасне мете, војску, полицију и државне представнике. Узвраћајући на оптужбе, председник курдске Народне демократске партије Селахатин Демирташ оптужио је власт у Анкари да стоји иза атентата. Али оперативни модел напада — камиказе које насумице активирају експлозив не бирајући жртве — указује да су у питању џихадисти који под контролом држе трећину ирачке и половину сиријске територије.
Припадници Исламске државе не праштају турском премијеру Реџепу Ердогану што се окренуо против њих након што су били на истој страни у заједничкој борби против председника Башара ел Асада и Курда у Сирији. Терористичким нападом постижу двоструки циљ — да нанесу ударац Курдима и изазову хаос у Турској која је постала непријатељ.
Први резултати истраге потврђују ову тезу. Исти експлозив је употребљен током сличног напада џихадиста у јулу на југоистоку земље, недалеко од курдског града Кобане у Сирији. Курди у овој суседној земљи пружају снажан отпор злогласној организацији, а Кобане је поприште окршаја и симбол њиховог отпора. Курди су оптужили Анкару да стоји иза овог масакра у коме је погинула 31 особа, и кренули су у борбу против турских власти. У Турску је дуго упирано прстом да пасивно помаже Исламској држави у борби против Курда, пуштајући да кроз њену територију до Сирије несметано пролазе џихадисти из целог света.
„Став Анкаре је био замагљен“, каже за Спутњик Душан Спасојевић, бивши амбасадор Србије у Турској. Потпредседник САД Џо Бајден је довео директно у везу Реџепа Ердогана са подршком Ал Нусри, организацији блиској Ал Каиди, за коју је рекао да се наоружава са турске територије.
Турска, чланица НАТО-а, прикључила се 23. јула коалицији на челу са САД која годину дана безуспешно бомбардује положаје Исламске државе. Оптужена је, међутим, да под плаштом борбе против џихадиста у Сирији заправо бомбардује положаје ПКК.
Рат у Сирији се проширио и на Турску, која је један од главних актера, али и жртва.
„Турска је имала око два милиона избеглица из Сирије. На курдском питању осећа последице сиријске кризе. Овај бомбашки напад је мешавина спољних утицаја и унутрашње нестабилности које постоје у Турској од почетка“, оцењује Спасојевић.
Масакр у Анкари би могао да озбиљно уздрма осетљиву политичку равнотежу на турској политичкој сцени уочи парламентарних избора 1. новембра.
