„Нема никакве сумње да Лукашенко чврсто држи власт и да зна како се управља државом. Реч је о једном од најискуснијих лидера, бар у овом делу Евроазије. Он је и врло лукав политичар који има природни поглед на политичка, економска и друштвена питања, и отуда не чуди што тако дуго влада“, каже Ђукић за Спутњик.
Диктатор или просвећени лидер?
Иако га у Америци и ЕУ виде као последњег европског диктатора, велики је број оних који у Лукашенку препознају једну врсту просвећеног владара, који покушава да свој народ оформи у нацију, да први пут оформи Белоруску државу и да притом прескочи неке историјске етапе у том развоју, објашњава српски дипломата. Према његовом мишљењу, Лукашенку више пристаје ова друга оцена, јер је од Белорусије направио врло узорну и уређену земљу.
„Лукашенко се, за разлику од многих постсоцијалистичких лидера, није упецао на удицу неолиберализма и антируске еуфорије. На власт је дошао 1994. године на проруској платформи, која и данас представља фундамент његове власти, без обзира на поједина искакања и велике сумње да ће ту платформу напустити“, истиче Ђукић.
Мудре политичке одлуке
Број оних који се не слажу са Лукашенковом политиком је веома мали. Опозиција је практично разбијена, а шеф Белорусије је сматра издајничком јер се највећим делом финансира споља.
„Иако на Западу Лукашенко не ужива посебан глас, он је у последње време направио врло добре потезе, нарочито када је реч о мировном процесу у Украјини. Ту је зарадио јако велики кредит, не само код Украјине и Русије, већ и код Запада, па видимо радикално побољшање односа са ЕУ и западним земљама“, истиче Ђукић.
Подршка народа
Ђукић сматра да Лукашенков приступ решавању проблема сваком државнику треба да служи као пример, без обзира да ли му је овај политичар симпатичан или не.
„Он је пред изборе рекао — спреман сам и на радикалне реформе, које подразумевају приватизацију свега и свачега, ако сте ви спремни за то. У том случају, дајте да разговарамо, да идемо на референдум. За крупне одлуке он се заиста консултује са народом и ту црпи своју власт, јер своје одлуке темељи на подршци народа“, истиче Ђукић.
Породична сребрнина се не продаје
Други стуб Лукашенкове политике лежи у томе да није прихватио да се све пошто-пото либерализује и прода у бесцење, објашњава Ђукић. Председник Белорусије има филозофију коју упорно брани свих ових година — да то што је државно мора и да остане државно, и да треба покушати на све начине да се од тога створи рентабилна производња, каже наш саговорник и додаје да је Лукашенко допустио приватној иницијативи да се максимално развија, али уз строго чување државне имовине. Пример је белоруски трактор који је некада био јако лош, по квалитету и техничким особинама, а сада је постао — светски.
„Логика му је врло исправна: да се оно што доноси профит, што је ’породична сребрнина‘, никад не продаје. Оно што није рентабилно, продаје се или се прави партнерство са приватним сектором. У томе је тајна одржавања његовог, неки би рекли хибридног система — између неолибералног поретка и државног социјализма“, истиче Ђукић.
Добри примери државничке праксе
Током седмогодишњег боравка у Минску, српски дипломата био је сведок добрих примера државничке праксе.
Систем образовања је, према његовим речима, врло патриотски и традиционалан, са далеко мање проблема него у Србији и чак три пута више наставног особља.
„Док ми у сваком сектору имамо вишак запослених, логика Лукашенковог система јесте пуна запосленост. Он се руководи тиме да свима треба дати одређену плату, а не терати их на улицу, на бирое за запошљавање, социјалне казане и давања“, истиче наш саговорник.
Здравствени систем је уређенији, а листе чекања на прегледе и операције, својствене Србији, за Белорусију су непојмљиве.
„Не могу рећи да тамо све сија, али је ниво здравственог система у целини виши, а држава више гарантује и пацијентима и здравственим радницима. Они тамо не стрепе да ће сутра остати без посла“, истиче Ђукић.
Живот у Белорусији далеко је спокојнији, са много мање стреса, објашњава наш саговорник. Иако просечна плата није велика, стандард је бољи од српског јер су бензин, гас, струја и комуналије далеко јефтинији.
Култура чистоће
Српски дипломата каже да је, дошавши из Београда, био шокиран редом и чистоћом белоруске престонице. Минск блиста, објашњава Ђукић, на улицама нема чак ни опушка. Ако би неки графит и био исписан на фасадама, истог дана био би префарбан од стране домара, станара или комуналног сектора.
„Белоруси су ми рекли — не морате бити богати да бисте били чисти. Довољно је да имате сапун, метлу и да негујете културу чистоће. Нисам сигуран да степен чистоће и реда који тамо влада ми можемо да достигнемо“, наглашава наш саговорник.
Белоруси су добри пословни партнери, али и тврди преговарачи, наводи српски дипломата. Србе воле, а осећај пријатељства према нашем народу код њих је исконски, искрен и братски.
