Кина је сада принуђена да продаје америчке обвезнице, као што их је некада куповала. За 20 година је економија Кине драстично ојачала, што је у државу привукло нове инвестиције. Како би компензовала прилив инвестиција из иностранства и вишак у платном билансу, који је претходно био изазван растом куповине кинеских производа, и како не би дошло до вртоглавог раста јуана, Народна банка Кине је била принуђена да редовно интервенише купујући америчку валуту.
Ове доларе су последично морали негде да инвестирају. Јединствено ликвидно и поуздано тржиште које је могло да задовољи кинеске апетите било је тржиште државног дуга САД. Тако је Кина постала главни и најважнији купац америчког дуга, преноси портал Шта они кажу о САД.
Сада се одвија обратни процес. Смањење кинеског извоза и излаз капитала из државе иде таквим темпом да ни приходи компанија не могу да компензују толики одлив новчаних средстава. И поново је Централна банка принуђена да ступи на сцену и да „извуче“ доларе продајући државне обвезнице САД и да за њих купује јуане. Алтернатива овоме је заустављање штампања новца, што иначе кинески регулатор не жели да примени. Пример Јапана и еврозоне је за Кину био више него поучан.
Шта ће се догодити ако Кина настави са масовном продајом америчког државног дуга или још горе, ако он настави да расте? Теоретски, појава тако великог продавца може да уништи било које тржиште. А то би могло да доведе до крајње непријатних последица за САД.
Пад цена обвезница може да доведе до раста криве исплативости и у држави може да дође до недостатка новца за отплату текућег дуга, али и да дође до раста кредитне линије путем издавања нових обвезница.
Ипак, такав сценарио је мало вероватан, а ево и зашто.
Наиме, у време великих тржишних потреса, попут оних које смо видели у августу, када су падале вредности актива на практично свим тржиштима, инвеститори су покушавали да пренесу своја средства у поуздане и мирне инвестиционе луке. И до сада нико није смислио поузданије средство од државних обвезница.
Међу њима се свакако као лидер јављају обвезнице САД. Тако да се купци ипак надају. Ако не буде инвеститора на слободном тржишту, банке увек могу да послуже као велики носиоци јавног дуга.
У време кризе, влада САД је уложила прилично снаге да спасе банкарски систем од краха. Могуће је да ће ускоро наступити време враћања дугова и да ће чак на крају банке спашавати владе.
