Али оно што се западњацима не свиђа јесте што народ у РС и Србији живи као јединствен етнички простор, малтене као јединствена држава, каже у интервјуу за Спутњик председик Српске Милорад Додик.
— Нећете наћи никога у РС који се неће сложити са тезом да је неминовно да једног дана РС и Србија на неки начин буду исто у државно–правном и политичком смислу. Многи мисле на тај начин. А опет, историја и политике задњих 20 година су учинили то да није тако. Ми смо доказ да је према Србима у бившој Југославији начињена највећа неправда, од Словеније, па до Косова. Једино што су Срби у Босни имали капацитет да конституишу и артикулишу свој национални интерес. И све време након тога он је оспораван, не само од Бошњака, него и од оних који су долазили и представљали нам се као пријатељи.
Како коментаришете разне ултиматуме са којима смо суочени, ево видимо нове услове за Србију на европском путу?
— То је типично понашање ароганције засноване на моћи. Они немају времена за нас, они желе овде подаништво које мора бити мерено увек новим подаништвом. Ако тога нестане у једном тренутку ви се враћате као да никад нисте кренули. Чињеница је да и у Србији, и у РС постоји везаност за православље, за Русију, што Запад посматра понекад са страхом, понекад са ароганцијом, сматрајући да Срби заслужују једино да перманентно буду кажњавани и да је то права мера према њима то.
Зашто се, по Вашем мишљењу, Србији испостављају стално нови захтеви кад је реч о Косову?
— ЕУ није више оно што је била некад. Она покушава да одржи своју величину према нама, а не може да реши ниједан свој унутрашњи проблем. Ни грчку кризу коју одложи, ни кризу евра коју решава штампањем новца, што може да произведе огромну инфлацију, нити може да реши мигрантску кризу. Али када треба бити арогантан према нама, то није проблем, ту постоји сагласност.
Да ли је то због тога што нисмо хтели да уведемо санкције Русији?
— И то негде увек стоји. Ни РС није дозволила да БиХ уведе санкције Русији. А сад смо сведоци да многа предузећа из Европе покушавају преко БиХ да извозе у Русију. То говори о томе колико је то била исправна одлука Европе. Али светом не управља рацио, управља једна ароганција која доводи мале у позицију да, кад велики каже — хоћемо санкције према Русији, ако мали каже „не“ то се не прашта, без обзира што се не каже ништа. А то сигурно нису заборавили ни Србији, ни РС. Зато се могло десити, рецимо, да се у БиХ интервенцијама пре свега странаца, уништи наменска индустрију у РС, а у Федерацији остане фабрика оружја.
РС је и брана да Босна не уђе у НАТО.
— Ми смо рекли да ту одлуку мора да донесе народ на референдуму, а све анкете говоре да огромна већина народа то не жели и да је веома свеже сећање на бомбардовање, осиромашени уранијум и много другог што су нам тако демократски здушно подарили.
Да ли остајте при референдуму о суду и тужилаштву БиХ?
— Наравно, не бавимо се ми авантурама. Ми сматрамо да је то легитимно и легално, законом дозвољено, устав РС то дозвољава, устав БиХ не забрањује. Али постоје неки који су научили да владају Европом и светом изван својих земаља ароганцијом и силом и покушавају да припишу том референдуму својства која он нема. Они желе да понизе не само политичку елиту, него да понизе читав народ и РС и прете да ће увести одређене санкције. Наравно, да то није нешто што може да прође поготову код нас и у том погледу референдум ће бити одржан.
Приближава се 20. годишњица Дејтона. Да ли очекујете ударе сличне британској резолуцији о Сребреници?
— Мислим да је јасно да по истом систему покушај неће проћи у СБ УН. Ми смо зато захвални онима који се боре за међународно право. Да је та резолуција прошла то би био нонсенс, наравно лош за Србе, јер имате ситуацију да су се кроз историју дешавали многи погроми, геноциди, да нико није за то карактерисан актом међународне организације какве су УН, само је Срби требало то да буду. Али то говори о томе како их треба третирати кад дођу нама овде и предлажу нам неке своје добре намере.
Ми смо уверени да постоје лоше намере Запада према ономе што јесте позиција српског народа у БиХ и поготову његовој организационој творевини, која се зове РС, и мислимо да је потпуно погрешно очекивати да ћете такве људе и политичке елите, неумољиве кроз историју, умолити тапшањем по раменима и сервилношћу. Оно што ми промовишемо јесте истрајна политичка борба за своја права, у складу са Уставом и законом, и неприхватање никаквих наметнутих решења као трајних, без обзира колико су у одређеном тренутку била резултат силе и насиља.
Не очекујете ревизију Дејтона?
— Ревизија је већ учињена од стране високих представника, а оно што сад видимо је легализација кршења Дејтона. Дејтон има прописан механизам за евентуалну ревизију, а то је да се стране договоре како ће даље. А стране су опет дефинисане управо Дејтонским споразумом, и то су РС и Федерација. Међутим, многима то не одговара. Они би укључили најрадије невладин сектор који би о томе одлучивао, али Устав и Дејтон су неприкосновени.
Кад премијер Вучић више пута каже да је забринут за БиХ, како ви то схватате?
— Схватам на начин да је свестан великог интервенционизма међународне заједнице. Вучић веома добро познаје и историју, и кретање, и тренутак, и верујем да има у виду да је договор унутар БиХ тежак, сад готово немогућ, јер Бошњацима међународна заједница одређује и помаже у остваривању циљева. А ако уђу са нама у дијалог морају да направе компромис. Проблем је што са тим компромисом имају мање него што имају са интервенционизмом међународне заједнице. И зато са Бошњацима не можете ништа да договорите.
