Ако су владе водећих држава чланица ЕУ, уместо свргавања Асада, на прво место ставиле рат против терориста Исламске државе, они ће поводом сиријског питања бити ближе Кремљу, него Белој кући. У крајњој линији, јасно је да оног јединства које је некад постојало у редовима Европљана сада више нема. Све гласније се чује подршка Русији.
Коментаришући резултате заседања Савета НАТО–а, одржаног 8. октобра, шеф Пентагона Ештон Картер критиковао је деловање руске војске у Сирији.
„Ми сматрамо да су дејства Русије у Сирији непрофесионална, с обзиром да је дошло до нарушавања ваздушног простора Турске, који је уједно и ваздушни простор НАТО–а, као и због испаљивања крстарећих ракета без упозорења које су прошле свега неколико миља од америчке беспилотне летелице“, рекао је Картер.
Заменик министра спољних послова Сирије Фејсал Микдад је високо оценио ефикасност деловања руске авијације, рекавши да су „ваздушни удари руске авијације у Сирији за свега неколико дана нанели озбиљну штету терористичким групама, него деловање међународне коалиције на челу са САД током читаве претходне године.
Амбасадор Сирије у Москви Ријад Хадад је изјавио да је од почетка операције Русије на територији Сирије уништено око 40 одсто инфраструктуре Исламске државе.
Поред тога, 8. октобра је један амерички ловац нанео два удара у региону Ел Хоул, а циљ је била бензинска станица. Америчка авијација је овакве ударе наносила и током читаве наредне недеље. У истом периоду је руска авијација нанела 112 удара на објекте Исламске државе.
Трошкови САД за спровођење ваздушне операције, која је почела 8. августа 2014. године, износе 3,87 милијарди долара. Борба против Исламске државе свакодневно кошта америчке порезнике скоро 10 милиона долара. Пентагон оцењује да је ликвидирано око 6.000 ратника Исламске државе, мада признаје да су током истог тог периода борбени редови Исламске државе попуњени са 20.000 нових џихадиста.
Средином 2015. године више од 30 терористичких организација и група по читавом свету је објавило послушност Исламској држави. То су резултати коалиционе борбе против терориста.
Без обзира на ове цифре, Ештон Картер наставља да прича о „погрешној стратегији“ Русије у Сирији.
Интересантно је да је током последњих дана повећана војна активност САД у Ираку. Једноставно, Вашингтон је схватио да је Багдад на корак од упућивања званичне молбе Москви за војну помоћ.
Министар одбране САД можда блефира пред својим колегама из НАТО–а, али је очигледно да се сада на Блиском истоку рађа нова антитерористичка алијанса коју чине Русија, Иран, Ирак и Сирија. Све иде ка томе да САД ризикују да на очиглед свих буду окарактерисане као непотребни чинилац у борби против Исламске државе.
