Бивши координатор преговарачког тима Београда у дијалогу са Приштином у време Владе Војислава Коштунице, професор доктор Леон Којен, у радио-емисији „Свет са Спутњиком“ покушао је да дефинише разлику између преговора Београда и Приштине које је он водио и ових данас.
„Косовски чвор има много аспеката, али ја бих се усредсредио на оно што ми изгледа као најважније — а то је питање — какав преговарачки оквир смо имали некада, а какав је он данас. У време бечких преговора са Мартијем Ахтисаријем, који је био представник генералног секретара УН, тај оквир су обезбеђивале Уједињене нације. Ахтисари је био њихов представник, али је задња реч била код Савета безбедности. Управо из тих разлога Србија је могла да постигне оно што је себи била одредила као задатак, а то је да Ахтисаријев план који је предвиђао постепену независност Косова не буде прихваћен у СБ. Та рудна преговора да се реши косовски чвор се завршила у ствари победом Србије“, објашњава професор Којен.
Он сматра да је после тога уследио период када по њему „ствари нису биле довољно јасне“.
Како каже, ствари су се „разбистриле“ тек у лето 2010. године када је Србија прво поднела једну резолуцију у УН, а онда на сугестију, притисак или нечију иницијативу повукла тај предлог резолуције, и прихватила да поднесе резолуцију у Уједињеним нацијама са ЕУ. Од тога је, сматра професор Којен, далеко важније то што смо од тог тренутка пристали да међународно посредовање пребацимо са УН на ЕУ.
„Од тада ЕУ одређује преговарачки оквир, што значи да је уместо Мартија Ахтисарија, који је био представник генералног секретара УН, сада посредник личност, оно лице које је представник ЕУ за спољну политику. ЕУ нема неко тело које би по овлашћењима личило на СБ. Али оно што је битно је да су Косово признале не само већина држава ЕУ, већ и кључне чланице ЕУ. То је учинило да преговарачки оквир за Србију буде далеко неповољнији него што је био од 2005. до 2010. године“, верује бивши координатор преговарачког тима Београда у дијалогу са Приштином у време Владе Војислава Коштунице.
