Пре рата у овој земљи живело је око 23 милиона људи. Међутим, демографска слика се драстично променила. Око четири милиона Сиријаца побегло је из земље, а још 7,6 милиона људи је бежећи од смрти напустило домове и уточиште пронашло у другим, безбеднијим деловима државе.
Од почетка сукоба, земља је подељена. Владине снаге су почеле брзо да губе контролу над деловима територија. Већи део земље је под контролом терористичких група. Асадове снаге контролишу само четвртину земље. Крваве борбе не престају ни дању ни ноћу.
„Више од четири и по године говоримо о тероризму у нашој земљи, али, нажалост, нико нас није слушао. Ипак, свет је попустио и почео да прича о тероризму који се шири Европом“, изјавио је прошле недеље председник сиријског парламента Мухамед Џихад ел Лахам.
Лахам је рекао да је акцијом Русије у Сирији поново успостављена равнотежа моћи у свету и поштовање међународног права.
Према његовом мишљењу, руско-сиријска алијанса постала је први корак који је вратио равнотежу моћи у свету, поштовање међународног права и Повеље Уједињених нација, које је погазила америчка администрација са својим савезницима.
Мишљења стручњака су, међутим, подељена око опоравка сиријске привреде у случају да се рат у догледно време заврши. Део економиста тврди да је „ситуација у сиријској економији тешка, али да није катастрофална“. Други оцењују да су сукоби у Сирији уназадили економију те земље за најмање 30 година и да ће се она тешко вратити на предратни период.
Према мартовским извештајима Уједињених нација, од почетка сукоба у земљи економски губици су досегли цифру од преко 200 милијарди долара.
Међународне економске санкције су пре свега погодиле банкарски и нафтни сектор, на који се пре рата у највећој мери ослањала сиријска економија.
Производња нафте готово да је потпуно замрла. Ако је до рата Сирија производила око 400.000 тона барела нафте дневно, сада је производња пала за више од 20 пута.
До почетка крвавих сукоба, извоз „црног злата“ је износио 3,8 милијарди долара тј. око 25 одсто свих прихода Сирије.
Инфлација је, рецимо, са четири одсто у јуну 2011. достигла 120 одсто у августу 2013, да би у мају 2014. пала на 50 одсто. Хлеб је поскупео 70 одсто, а пиринач и шећер 50 одсто, док је цена струје и воде такође експлодирала.
Власти увозе само храну и оружје, тврде економски аналитичари специјализовани за овај регион.
Сиријска фунта је девалвирала. Ако је до почетка рата домаћа валута вредела 46 фунти за долар, данас је пала скоро пет пута — до 220 фунти за долар.
Годишњи раст БДП-а пре рата у раздобљу од 2004-2009. године износио је просечно 5,7 одсто, али је од почетка рата 2011. године, смањен за 40 одсто.
Рат у Сирији довео до тога да се 80 одсто становништва нађе у сиромаштву, а животни век је скраћен за 20 година.
„Конфликт је довео до катастрофалног смањења животног века, са 75,9 година 2010. године на 55,7 година крајем 2014, односно за 27 одсто“, каже се у извештају УН.
Из безбедносних разлога велики број страних предузећа је одлучио да више не ради у земљи под међународним економским ембаргом.
Рат је практично уништио социјални систем. Драстично је опао ниво здравствене заштите, свако друго дете у земљи не иде у школу… Многи делови земље су без воде и струје. У Међународном Црвеном крсту упозоравају да би у наредне две године у градовима као што је на пример Алеп могло да дође до озбиљних епидемија, попут тифуса, колере и слично.
Према подацима УН, од 290 културних објеката у целој Сирији, који су погођени сукобом, чак 24 су потпуно уништена, а више од 100 је озбиљно оштећено. Терористи Исламске државе срушили су и древни град — Палмиру, која датира још из 1-2 века наше ере, оштећени су многи римски храмови, а озбиљна штета нанета је и историјском центру Алепа, који је на листи светске културне баштине Унеска као пример средњевековне арапске архитектуре.
„Помоћ руских авиона је подигла борбени дух наших војника. Уз Алахову помоћ, ускоро ће у Сирији завладати ред и мир“, изјавио је један сиријски официр, након што је руска авијација започела акције у овој земљи.
