До Генералне конференције Унеска, на којој ће се одлучивати о пријему Косова у чланство те организације, остало је свега две недеље. Спутњик је истраживао — да ли је дипломатија једино средство којим Србија располаже у борби за очување своје културне, духовне и историјске баштине на Косову или је могуће применити још неки инструмент, као што су на пример професионални лобисти и агенције?
Амбасадор Србије при Унеску, Дарко Танасковић, за Спутњик каже да је увек корисно имати уз себе такозване лобисте, јер се на такав начин афирмишу одређени програми, пројекти, политичка воља и слично.
„То је сигурно корисно, али мислим да је у конкретном случају касно за неко ангажовање лобистичких агенција, па чак и да је у одређеној мери касно да се у медијској сфери, поготово на Западу, ангажују нека угледна новинарска пера која би писала у нашу корист“, каже Танасковић.
Српски дипломата сматра да је најефикаснија неспоредна дипломатска и политичка акција на свим нивоима, билатералних и мултилатералних односа, уз допринос цивилног сектора и институција које су се и до сада залагале по овом питању.
Да је Србија пропустила прилику да на време ангажује професионалне лобисте сматра и др Ненад Васић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду и аутор више књига о лобирању. Он истиче да су власти у Приштини, поред дипломатског лобирања за пријем у међународне организације, одавно ангажовале и професионалце који су осмислили и континуирано спроводили лобистичке стратегије, што се сада показало као њихова предност.
„Када видите да ваш противник у спољној политици ангажује професионалне лобисте који ће њиховој дипломатији дати додатни подстицај, нужно се намеће да и ви урадите исто. Србија нажалост то није урадила, верујући да је њена аргументација за одбијање захтева приштинских власти у Унеско довољна и не препознајући значај лобирања ван дипломатије у довољној мери“, објашњава Васић.
Васић каже да, иако за ангажман професионалних лобиста никада није касно, једноставно није остало довољно времена да Србија посегне за оним инструментима лобиста који подразумевају медијску стратегију наступа, попут интервјуа, емитовања тематских спотова на иностраним телевизијама, ангажовања јавних личности у промоцији наших циљева и слично.
Васић верује да треба наставити континуираном стратегијом дипломатског лобирања, уз коришћење утицаја који савезници Србије као што су Москва и Пекинг имају на друге земље-чланице које су остале уздржане у првој рунди гласања.
И политички аналитичар Бранко Радун за Спутњик каже да је тешко лобирати када против себе имате неког моћног и утицајног попут САД, које су лобирале за пријем Косова у Унеско.
„Нажалост, то је одмеравање снага са неким ко је основао те институције и има и даље неку врсту доминације у њима. Ако ништа друго, многе земље неће да се замерају државама попут САД, па су остале уздржане”, објашњава Радун.
Он такође сматра да Србија на располагању има дипломатски приступ лобирању.
„Србија може заједно са државама које имају утицаја, попут Русије и Кине, да изврши додатни притисак и лобира код оних чланица Унеска које су остале уздржане. Управо те земље су оне до којих западни лобисти нису успели да дођу или нису дошли у потпуности, па су одлучиле да не гласају, иако би вероватно гласале против приштинског захтева“, сматра Радун.
Да је дипломатија најбољи пут којим Србија може да иде у времену које је преостало до Генералне Конференције Унеска верује и Павле Јевремовић, бивши амбасадор Србије при УН.
„Потребна је комуникација дипломатским каналима са културним институцијама и угледним личностима, без улажења у питање афирмације Косова као независне државе, већ са акцентом на томе да ли је администрација у Приштини способна да чува наше културно наслеђе на КиМ. Промотери косовске независности међутим имају друге приоритете и не секирају се баш много за наше манастире“, каже Јевремовић за Спутњик.
Иако изгледа да прва рунда борбе за очување српске баштине на КиМ у Унеску није завршена у корист Србије, Јевремовић верује да ће Генерална конференција те организације ипак бити место где захтев Косова неће добити квалификовану већину.
