Криза се највише осећа у малим градовима. У Москви и Санкт Петербургу, где се обрће 80 одсто руског капитала и где се налазе велике домаће и стране компаније, одрицања су мања. Добро се живи и у деловима Русије богатим нафтом и гасом.
Они најбогатији никакву кризу не осећају. Они и даље живе „на високој нози“, јутарњу кафу пију у Лондону, ручају у Ници, а вечерају у Москви.
Ипак, у поређењу са почетком године, и „обични“ Руси мање брину због падања курса рубље и раста цена. Чак две трећине њих је уверено да су „најтежи дани остали иза њих“, или да они „сада пролазе“. Трећина грађана сматра да праве потешкоће тек предстоје.
Руски председник Владимир Путин сматра да је врхунац кризе достигнут и да криза прошла.
„Наравно, ми смо се суочили с појавом кризе. Неки стручњаци сматрају, а ја се слажем с њима, да је врхунац кризе већ достигнут и да се привреда у целини прилагодила или се са сигурнушћу прилагођава промењеним условима економског живота“, казао је Путин.
Ипак, због смањења куповне моћи и повећања цена, многи су прешли на „режим штедње“.
Просечна плата у Русији износи 32.176 рубаља, односно око 470 евра. Према процени просечног Руса, за живот током месец дана потребно је имати око 23.000 рубаља.
Житељи Москве и Санкт Петербурга, међутим, наводе нешто више цифре (25.153 рубље), него становници села (17.414 рубаља).
Руси највише штеде на путовањима. Статистике показују да је драстично смањен број оних који годишње одморе проводе у иностранству. Руси су се преоријентисали на домаће дестинације — Сочи, Крим и друге регионе.
Такву тенденцију туроператери повезују са поскупљењем авио-карата и повећањем цена аранжмана за европске дестинације.
Истраживања јавног мнења говоре о томе да Руси сада штеде и на изласцима. Како се наводи, због кризе је мање гостију у ресторанима, баровима и ноћним клубовима. На то је, кажу, утицао раст цена хране и алкохолног пића.
Међутим, слика на „терену“, макар у руској престоници, сасвим је другачија. Москва је метропола, која живи 24 сата и никада не спава. У ресторанима, кафићима, маркетима и бутицима, упркос кризи и санкцијама, све и даље врви.
Ипак, Руси признају да се све чешће одричу омиљених модних марки, те да сада прелазе на јефтинију робу или њихове аналоге. Слично је и приликом куповине у маркетима.
Узроке кризе већина Руса види у спољашњим факторима — паду светске привреде, паду цене нафте и антируским санкцијама, које је Запад наметнуо Москви.