Портпарол Европске комисије, Маргаритис Шинас, саопштио је да су лидери земаља, укључујући и премијера Србије Александра Вучића, потврдили учешће на ванредном самиту.
Осим шефова држава и влада Србије, Грчке, Румуније, Бугарске, Македоније, Хрватске, Словеније, Мађарске, Аустрије и Немачке, на самиту ће учествовати највиши функционери ЕУ — председници Европског савета, Комисије и Парламента, као и високи комесар за избеглице Уједињених нација Антонио Гутереш.
Премијер Србије изјавио је јуче у Софији, где је о проблему избеглица разговарао са колегама из Бугарске и Румуније, да ће три земље имати заједнички став по питању решавања мигрантске кризе, да ће спроводити европске одлуке, али ће, истакао је, умети да заштите своје националне и државне интересе.
„Свеобухватни одговор Европе на мигрантску кризу не сме да се преломи преко леђа Србије, Бугарске и Румуније, јер није реално да три балканске државе приме два или три милиона избеглица“, рекао је Вучић.
Портпарол ЕК је новинарима у седишту Европске комисије рекао да се очекује да се самит, који је сазвао председник ЕК Жан-Клод Јункер, заврши усвајањем заједничке декларације о решавању мигрантске кризе.
Претпоставља се да ће декларацијом, ЕУ позвати земље на балканској рути миграната да се обавежу на много бољу међусобну координацију и предлаже листу оперативних мера које би требало одмах да ступе на снагу и да именују контакт особе за дневну размену информација, како би се осигурао постепен и контролисан проток избеглица.
Једина особа са довољним ауторитетом да натера разједињене лидере југоисточне и средње Европе да на заједнички изазов одговоре усклађеном политиком је, по општој оцени, Ангела Меркел, која је према неким извештајима и иницирала сазивање самита.
„Ако Немачка каже — доста, и затвори границе, сви ће учинити исто“, упозорила је раније ове недеље шефица хрватске дипломатије Весна Пусић.
За сада нема назнака да ли ће Меркелова, која је недавно на политичком скупу у Мадриду похвалила Србију за примеран однос према избеглицама, у недељу доћи у Брисел са конкретним планом за заједничко решавање кризе.
За сада је извесно да се она налази под све јачим притиском не само код куће, него и унутар ЕУ, где је оптужују за претерану великодушност према мигрантима и траже затварање граница.
Уколико Меркелова успе да на бриселском мини-самиту наметне своју визију заједничког регионалног приступа кризи, то ће бити кључни корак и заједничкој европској политици, али важи и обрнуто: неуспех ће најавити нове свађе и поделе, не само на Западном Балкану, већ у срцу Европе.
