Изложба је организована у част хиљадугодишњице од смрти Светог кнеза Владимира — Крститеља Русије, што је то био најважнији догађај у историји и култури руског народа.
Примање хришћанства допринело је ширењу писмености, о чему сведоче преводи византијске књижевности на ћирилицу, коју су у 9. веку браћа Ћирило и Методије донели на територију давне Русије.
Они су на словенски језик превели текстове јеванђеља и Светог писма и омогућили богослужење у Русији на матерњем језику.
Пре појаве штампарије постојали су преписивачки центри у манастирима и при кнежевским дворовима, а у 14. веку појављује се први руски летопис, у 16. се појављује штампана књига.
Прво штампано дело био је „Апостол“, издато у Московском печатном двору 1564. у време цара Ивана Грозног.
Највећа промена је уследила 1708. када је црквенословенско писмо замењено грађанском ћирилицом, заслугом реформатора цара Петра Првог.
На изложби су представљене фото-репродукције споменика руске писмености од 16. до 19. века.
